Михајло Пупин светску научну славу стекао је изумом индукционих калемова, без којих не било телефонског саобраћаја и модерних телекомуникација. Направио је прву рентген слику у САД и тако скратио време излагања пацијента икс зрацима. Био је један од дванаесторице научника који су основали Агенцију за аеронаутику, која је касније постала НАСА. Председник Њујоршке академије наука и председник Универзитетског клуба у Њујорку.
А био је странац у Америци…
Међутим, осим науке, Пупин се током читавог живота бавио и лобирањем, дипломатским односима и борбом за Србију. И то врло успешно. Већ на почетку Првог светског рата, америчку јавност обавештавао је о страдањима Србије и Црне Горе, организовао је одлазак добровољаца из САД, слао личне прилоге Kраљевини Србији, бави се хуманитарним радом, тражи подршку за Србију.
Управо прошле године САД и Србија обележиле су 100 година дипломатских односа, за које је добрим делом заслужан управо Пупин. Том приликом амбасада САД у Београду одала му је посебну почаст.
Заложио целу имовину због Србије
Пупин је први, после сарајевског атентата, на бројним предавањима и састанцима у САД указивао да се Аустроугарска спремала за рат, као и да је атентат био последица ширења мржње против Срба. У време Великог рата обављао је дужност почасног конзула у САД, где га је Kраљевина Србија именовала 1912. (на тој позицији остаје до 1920. године). Током тог периода Пупин у великој мери доприноси успостављању међународних односа између Kраљевине Србије, касније Kраљевине Југославије и САД.
“Ако пропадне Србија, нек пропаднем и ја”, речи су које је, каже легенда, изговорио Пупин дајући своју комплетну имовину као залог савезницима за зајам Србији у Првом светском рату. Неки извори кажу да нису у питању гаранције, већ паре. Тачније, ондашњих лак пола милиона долара! Речи које му се приписују су донекле измењен мит, што никако не умањује његово дело. Оне је током враћања зајма јеврејским банкарима заправо рекао: “Да је пропала Србија, пропао бих и ја”.
Узгред, Пупин је био јако добар бизнисмен и у оно време милионер. Данас би се његово богатство мерило у милијарадама.
Заједно са Мабел Грујић, супругом дипломате Славка Грујића, 1915. основао је у Њујорку Српски пољопривредни комитет за помоћ. Они су заслужни што је у Београду, када је цела држава отишла у повлачење преко Албаније, остао управник америчке болнице Едвард Рајан, који ће пред окупаторима бранити интересе српског народа.
И пре уласка у рат САД су показивале наклоност према маленој Србији. У то време велике силе склопиће Лондонски уговор 1915. којим је планирано да Италија добије Далмацију. Француску, Енглеску и Русију. Румунија је требало да добије Банат, а Бугарска део Македоније све до Скопља.
Међутим, отворено о картама разговарано је тек 1919. у Версају. Пупин је тада показао своје дипломатске вештине. У тешкој ситуацији током преговора о границама Срба, Хрвата и Словенаца, он је лично 19. марта 1919. написао меморандум америчком председнику Вудроу Вилсону. На основу тог документа о историјским и етничким карактеристикама граничних подручја Далмације, Словеније, Истре, Баната, Међумурја, Барање и Македоније, Вилсон је изјавио да није препознао Лондонски споразум потписан између савезника и Италије.
Српска застава на Белој кући
Пупин то потврђује у својој аутобиографији “Са пашњака до научењака” за коју је 1924. године добио Пулицерову награду:
“Моје родно место је Идвор. Али тим није бог зна колико речено, јер се Идвор не може наћи ни на једној географској карти. То је једно мало село које се налази по страни главног пута у покрајини Банату, који је пре припадао Аустро-Угарској, а сада је знатнији део Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На Мировној конференцији у Паризу 1919. ту покрајину су тражили Румуни. Ни они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају Баната у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично, па када су од југословенских делегата дознали да сам ја родом Банаћанин, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости. У Идвору нико никад није живео осим Срба”, написао је Пупин.
Kао први дипломата Србије у САД и почасни конзул спријатељио се са председником Вилсоном, а наком рата, на врху Беле куће први пут у историји САД завијорила се застава која није америчка – српска.
Вилсон је тада одржао говор:
“У недељу, двадесет и осмог овог месеца, пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи…”
Поштованији у Америци…
Упркос свим научним и другим достигнућима Михајло Пупин тек је пред крај живота проглашен почасним доктором Београдског универзитета. У то време, већ је има почесне докторате 17 светских универзитета, а Американци су га већ сврстали међу своја три највећа научника.
Осим тога, занимљиво је да је Пупинова аутобиографија “Са пашњака у до научењака” за коју је 1924. добио Пулицерову награду, у САД била уврштена у обавезну школску литературу, а у Немачкоој је дељена најбољим ђацима као морални образац који треба следити.
Наши ђаци о њој и данас знају врло мало…Експрес
