О докторе, јесте ли се синоћ мало опустили. Било је на оној журци згодних дјевојака, а и момака.Знам да су вам драги и једни и други.А ни кокаин није био лош.Све те позе.Ах, прави сте враголан, а овамо изигравате невинашце.Козервативца, породичне вриједности, борбу за наталитет, “женама је мјесто у кући“, итд.Знате ли како су у доба Тесара прије двије хиљаде година звали такве као ви? Фарисеји. Добро је рекао неки савремени покајник“антихриста нећете наћи међу великим негаторима, него међу млаким климачима главом.“Ви сте идеални представник заштите отаџбине, патриота, а ипак волите из државног буџета да помало ставите у џеп.Добро, ту исту лопату од руке не мичете са срца, кад се свира национална химна, иако би сте је радо ставили на нешто нижи дио тијела и задовољили страст док посматрате предсједницу непријатељске државе. Кад се све завршило тако се и десило.Воле Вас људи, сви они досадњаковићи који у кући имају томове и томове родољубиве поезије и прозе, а једино су прочитали само пола прве странице, добро барем су упамтили прву реченицу и стално је понављају, кад су год неке прилике, да би показали своју плитку памет, не зато што су заиста глупи, умију многи од њих да ријеше и компликоване математичке задатке, али и даље су слијепи и глуви, као и онај мој колега који их прелешћује, а и често борави у њима.Колико смо се само пута слатко смијали људима.А стварно и јесу били за подсмјех.Знаш ли коме смо се највише ругали? Сујетним људима, који су мислили да су нешто велико, да треба сви да им се клањању, припадници тајних друштава, бато, а онда су у једном моменту прошли као фецес из стражњице у wц шољу, и неко је повукао воду за њима, а ти “великани“ завршили у канализацији.Много су нам опаснији били неки наизглед убоги.Сјећам се само једне удовице, колико нам је муке задала она и њена “проклета“ дјеца.Нудили смо јој разне понуде, слали јој људе на положају, који су јој давали непристојне понуде, морали су чак, колико је била глупа, да би схватила поенту да је и уштину за интимне дијелове тијела.А знаш ли шта је она урадила, избацила их је из куће.Дјеца су јој била прави “злотвори“.Што се каже “од зле мајке још гора дјеца.“ По читав дан су само блебетали име Тесарево, а гладни били данима.У школи смо наговорили наставнике и другу дјецу да их малтретирају, дају им ниске оцјене иако су боље знали градиво од све друге дјеце.Кретени су све то мирно трпјели .Чак никад ружну ријеч ни о ком нијесу помислили, а камоли рекли или се којим случајем са ким потукли.Добра је ствар докторе што сте у медицини увели многе корисне ствари по нас.Само мало да се ова еутаназија пробија и онај доле да нас види.
Психијатар је као хипнотисан стајао и слушао психички обољелог пацијента.Није му било јасно какве су ово пројекције.Да ли је овај човјек заиста умислио да је демон.Одлучио је да га приупита неке ствари.Па поче.
Прошли пут сте ми спомињали многе окултне ауторе и езотерике, колико су они утицали на Вас.Пацијент се грохотом насмија.Те будале утицале на мене.Да није било мене и још неких мојих колега не би ништа написале те неписмене луде.Све смо им ми написали.Мени су најиинтересантији дијелови били они са сексуалном магијом.Убити двије муве једним ударцем.Магија и блуд, добро највише противприродни блуд.Колико смо само задовољства пружили овоме напаћеном човјечанству.А врло нам је незахвално вратио.Добро, морали смо понекад и жестоко да их казнимо.
Докторе, да пређемо на посао.Помоћи ћу Вам да напишете књигу која ће Вас прославити.Бићете нови Јунг или Фројд.Умјесто овога баљезгања, на лап топу ће те записивати што ћу Вам диктирати.Доктор сумњичаво погледа и пристаде из разлога да би дубље ушао у суштину проблема овога несрећног човјека.
После пар дана књига је била завршена.Психијатар није очекивао много од ње.Само му је на крају пацијент рекао да на корицама књиге стави неко тајанствено име у знак захвалности на сарадњи.
Једном у стану доктору је било много досадно.Сјетио се књиге коју му је пацијент са цигаретом у руци, коју је држао читаво вријеме док му је диктирао, благо се осмјехујући.Испоставило се да је књига одлична.Одлучио је да преда рукопис познатој издавачкој кући.Књига кроз мјесец дана потпуно је освојила публику.Проглашена је за најбољу године.Психијатар се на крају свима захвалио, али није заборавио ни име које му је пацијент предао, и то све пред главним свјетским медијима.Неки свештеници који су били у публици стрмоглаво су на помен овога имена излетјели из сале, као да им је мука, и више се нијесу враћали.
Разазнали су стари пробисвјети мој потпис, са цигаретом у руци сам са собом причао је пацијент.Ммм, не свиђа ми се ово.Почеће повика на моје дјело, и упозориће се многи да га избјегавају у широком луку.Мораћу да смислим нову стратегију.
