Кроз историју, Срби и Румуни су често били упућени једни на друге. У великим српским сеобама многе српске породице налазиле су прибежиште на румунској земљи.Највећи ктитор и задужбинар српског рода,Миша Анастасијевић, српски титуларни мајор и чувени трговац, бродовласник, помало политичар, живео је у Букурешту.Од сиромашног дечака који је рано остао без родитеља,постао је најбогатији Србин свога времена. У више наврата позајмљивао је новац држави Молдавији.Имао је седамдесет четири лађе којима је превожена роба. Своме српском отачеству даривао је,,Капетан Мишино здање“ у Београду. Данас се у тој згради налази ректорат универзитета у Београду. И кнез Милош је одабрао Румунију за своје прибежиште после свргавања са власти. Бројни поседи у Влашкој били су у његовом власништву.
Букурешт нас је изненадио својом монументалношћу, старим здањима, веома лепо уређеним парковским оазама. Град се налази у области Влашка. Политички је, економски, културни и просветни центар Румуније. Стара архитектура ме је неодољиво подсетила на Париз. Кроз причу нашег водича, потврдиће се мој утисак. Париске архитекте и неимари градиле су најлепша здања. Зато се Букурешт још назива и ,,Париз Истока“. Од модерних здања доминира зграда румунског парламента, која је највећа зграда у Европи, а друга по величини у свету.Нажалост, да би се изградило ово здање, порушен је већи део старог града, међу којима су и бројне православне цркве, синагоге и око тридесет хиљада домова. Осиромашеном румунском народу градња овог објека је прелила,,чашу жучи“. Био је то повод за револуцију и убиство румунског председника Чаушескуа. Чак три насеља на периферији Букурешта носила су назив по Србима који су ту живели.У данашњем времену ти називи су преименовани.
Око деведесет посто румунског становништва је православне вероисповести. Бројне су монашке заједнице у многим манастирима широм Румуније. Манастир Куртеа де Ађеш је први манастир који смо посетили. Нисам очекивала такву раскош екстеријера, богатство ентеријера, фрескописа, олтарску апсиду у коју је уграђена огромна количина злата на којој су осликани ликови светитеља. У манастиру су сахрањивани румунски краљеви. Можда је то одговор на моју запитаност. Основао га је краљ Нагоје четврти Басараба у четрнаестом веку. По настанку био је прва престоница Румуније и седиште прве митрополије. Краљ Нагое Басараба је био ожењен српском прицезом Деспином(Милицом) која је била потомкиња цара Лазара. Главни мајстор на изградњи манастира звао се Манолу.Што је дању градио, ноћу се рушило. И тако данима. У сну му се јавио анђео и саопштио му да неће подићи цркву док у њу не узида жену једног мајстора. Договоре се и закуну се да ће то бити жена која прва донесе ручак мајсторима. Само је Манолу одржао заклетву. Остали мајстори су упозорили своје жене, да не доносе ручак. Док је уграђивао своју жену у храм, тешио ју је да је то само шала. После такве жртве грађевина се није рушила. У овом манастиру се налазе фреске цара Лазара и царице Милице.
Румунија је земља бројних манастара, у којима обитавају велике монашке заједнице. Познати су примери да је и петоро деце из побожних породица, одлазило у манастир. На крају њихов пример су следили и стари родитељи. Наш водич нам саопштава податак да у румунским манастирима битише око осамнаест хиљада монаха. Најбројнији су манастири у молдавској области где се налази и манастир Свете Петке у Јашију. Проходећи православним путевима,посебну пажњу посвећујем траговима мога народа, који су неизбрисиво утиснути у духовност и историју многих народа. У Румунији су Срби оставили печат свог трајања кроз бројне храмове и задужбинарство. Неки од манастира и данас припадају Српској православној цркви. Највише српских храмова налази се у епархији темишварској и у пограничном подручју између Србије и Румуније. Бајзаш, Златица, Бездин, Кусић су неки од манастира који су опстали кроз векове и сведоче о постојању српског народа на просторима Влашке и Молдавије. Верује се да је манастир Златицу подигао Свети Сава. Манастир је добио име по потоку који протиче поред храма, у којем су се могла пронаћи златна зрнца. Манастирска слава је Видовдан.
НАСТАВИЋЕ СЕ…
