Ко је Ева? Представљање њеног карактера готово да уопште није промењено током миленијума настајања религијских списа? Ми познајемо Еву. Ми смо опуштени у вези сазнања која имамо о Еви. Превара којој је подлега Ева формирала је основу на којој су милиони Јевреја, хришћана и муслимана утемељили разумевање почетка свог света.
Шта је међутим, са Лилит? Књижевни приказ њеног карактера се може упоредити са хуком сове у пустињи. Она је прва, непотчињена, супруга Адамова, приказана веома разнолико. Описи Лилилт крећу се од представљања ове митске личности као као Евине пријатељице до описа у којима је иста личност приказана као Адамова ноћна мора. Лилит је у ствари била нека врста женског демона и по први пут се јавља у сумерским еповима.
Шта год мислили о њој, скоро је сигурно да се из вида губи то да се она појавила књижевном стваралаштву човека пре 4.000 година. Један од разлога због којег се превиђа та једноставна чињеница је у томе што постоји много места на којима се она спомиње, а нека од њих су веома тајанствена и замагљена преводима на модерне језике.
На пример, само у једном библијском одељку се Лилит спомиње потпуно јасно и неоспорно, али научници с слажу да многа библијска места асоцирају на Лилит иако не спомињу њено име.Тако нпр. у енглеском преводу (KJV) Књиге пророка Исаије, име Лилит се преводи са совуљага. Тиме се асоцира на злосутну тицу која има карактеристике сличне изворној вавилонској демоници. Новији енглескпи превод (RSVB) уместо Лилит доноси ноћна вештица, док Свето Писмо у издању Jewish Publication Society (1917) исто место преводи са ноћна неман.
Како ужасно женско биће – помислиће неко!
Треба, међутим, имати на уму да се приказ њеног карактера мењао током времена. Она је, заправо, данас веома поштована у феминистичким круговима. У поменутим круговима она се препознаје, због свог отпора Адамовом комплексу супериорности, као симбол побуне против женске потчињености. Ово поштовање је постало толико снажно д су главни музички фестивали женских уметника током 90тих година називани Lilith Fair. Приход остварен у организацији ових догађаја дониран је за сигурне куће у којима су уточишта проналазиле жене које су биле жртве насиља, као и за истраживања повезана са кацером дојке.
Траг ове еволуције приказа Ллилит може да се прати од Епа о Гилгамешу до савремене феминистичке поезије, баш као што је то учинио проф. Janet Howe Gaines у ванредном чланку: Лилит: заводница хероина или убица? (Lilith: Seductress, Heroine or Murderer?)
извор: Biblical Archaeology Society
