Владика Николај Велимировић провео је са Адлером у интернату у Берну 1908. године два месеца у истој соби. Јохан Адлер спремао је докторат из историје, а Николај из теологије. То познанство помогло је владици Николају и патријарху Гаврилу да преживе злогласни логор Дахау.
Због отвореног става против сила Осовине, одмах после окупације наше земље, међу првима су ухапшени тадашњи поглавар СПЦ патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић – два најзнаменитија Србина тога времена.
Проглашени су за народне непријатеље и ратне злочинце и заточени у злогласни концентрациони логор Дахау. Остали су у интернацији чак годину и по по завршетку рата.
Патријарх Гаврило вратио се у земљу 1946. Упокојио се 1950, али фалсификатори историје ни после смрти нису га остављали на миру.
У оквиру сталне поставке Меморијалног комплекса Концентрационог логора Дахау – патријарх Гаврило описан је као српски „монархиста и националиста који је одржавао блиске везе са српским фашистима“.
Ако бисмо прихватили ову историјску подвалу, онда би патријарх Гаврило Дожић био једини „фашиста“ који је тамновао у фашистичком логору.
Јавности је готово непознато које су то чудесне околности спасиле животе у злогласном логору Дахау – Николају и Гаврилу.
Иако су понижавани и злостављани остали су живи захваљујући команданту логора Дахау Јохану Адлеру.
Владика Николај Велимировић провео је са Адлером у интернату у Берну 1908. године два месеца у истој соби. Тада је Адлер спремао докторат из историје а Николај из теологије. Николајева докторска тема била је Вера у Христово васкрсење, као основна догма апостолске цркве а Адлерова Свети Фрања Асишки, оснивач просјачког монашког реда Фрањеваца.
У злогласном логору Адлер је изнудио истрагу и саслушавање Николаја и Гаврила пред есесовцима, испитивао их је седам узастопних дана, како би добио на времену, и спасио им животе. На крају је прогласио да немају кривице, јер је био свестан да их Хитлер води у „земљу недођију“.
„Шта је Адлеру вредео докторат када је њиме постао командант Дахауа, то је страшан људски пад“, говорио је патријарх Гаврило и додао да је Дахау био хотел у односу на логор Цеглед у коме је био заточен у Првом светском рату.
После пада Немачке и затварања логора Дахау, владика Николај Велимировић и патријарх Гаврило Дожић смештени су у Кицбил, у кућу кувара из Дахауа – Вилхелма Краута. Адлер им је спасио главу, а Вилхелм помогао да преживе.
Чудна је то игра судбине имати у логору за пријатеља кувара.
У Вилхелмовој кући у Кицбилу владика Николај и патријарх Гаврило прославили су 8. новембра 1946. године Митровдан. Тога дана Вилхелм је замолио Николаја да му буде кум а патријарха Гаврила да га крсти и тако пређе у православље.
Кроз сузе су се растали сутрадан.
Патријарх Гаврило се вратио у своју земљу и одмах отишао под Острог, тамо где су га Немци на почетку рата заробили, да нађе испод кивота Светог Василија, где је пре одласка у ропство оставио панагију и напрсни крст – своја знамења.
РТС
