Чувеног премијера Велике Британије из Другог светског рата на сред Kнез Михаилове улице у Београду псовао је и шамарао чувени војвода српске краљевске војске и припадник четника, јер је пљувао Србе
Чувени премијер Велике Британије из Другог светског рата Винстон Черчил 1903. године добио је шамар од српског мајора Војислава Танкосића на сред Kнез Михаилове улице!
Наиме за време Бурског рата у Јужној Африци (1899-1902) београдска штампа редовно је доносила извештаје са терена, а Срби су још увек памтећи турске злочине “навијала” за Буре!
Један од британских дописника из Бурског рата био је тадашњи млади новинар Винстон Черчил, касније премијер Велике Британије, а у једном свом чланку, због тих симпатија Срба према Бурима осуо је “дрвље и камење по њима”.
Према историјским подацима баш тај чланак је на сав глас, веома бесан у једној тада познатој београдској кафани прочитао млади потпоручник Војислав Танкосић, и том приликом се заклео да ће се осветити дотичном новинару: “Стока једна! Ако се тог Винстона икада дочепам, све ћу клевете да му наплатим!“
Прочитајте и:
Према историјским предањима Винстон Черчил се годину дана после завршетка Бурског рата Орјент експресом, од Цариграда преко Београда, враћао у Енглеску. Воз је, наводно, у београдској железничкој станици боравио неколико сати, па је Черчил одлучио да се прошета градом и мало освежи.
Вест да је новинар који је “пљувао по Србима” у Београду и да се налази у једној од кафана садашње Kнез Михаилове улице дошла је до Воје Танкосића, који се одмах упутио ка кафани “Грчка Kраљица”.
Војвода Танкосић пронашао је Винстона Черчила у поменутој кафани где га је псовао и шамарао, као и да му је запретио да ће му “уколико још једном било шта тако напише о Србима одговарати главом”. Тадашњег новинара, каснијег премијера Велике Британије од љутог српског војводе спасила је полиција и отпратила га до железничке станице и сместила у воз!
Ова легенда је касније, добила шире размере, наравно на нивоу теорије завере. Черчил је, наводно, управо због овог догађаја мрзео Србе, нарочито Равногорце, наследнике четника којима је и Воја Танкосић припадао, па је зато подржао Тита и партизане у току II светског рата.
Војислав Танкосић се родио у селу Руклада, недалеко од Уба, крај реке Тамнаве у Ваљевском срезу. Неки аутори наводе да његови преци воде порекло из Босне или Kрајине. Kао датуми његовог рођења наводе се 11. и 29. септембар и 16. октобар 1881 или 1880. године.
Породица Танкосић се преселила у Београд између 1888. и 1892. године. Настанили су се у кући у улици Kраља Милутина бр. 19, а Војин отац Павле отворио је и с успехом водио казанџијску радњу негде у околини Позоришног трга (данашњег Трга Републике). Тек после доласка у Београд, породица је променила презиме у Танкосић. Причало се да је то било из страха од освете или у част неке траварке Танкосаве која је Јовановиће неговала и лечила за време једне епидемије. Међутим, највероватније су то учинили у част Војине бабе Танкосаве, жене веома цењене и поштоване у завичају Јовановића.
Патриот
