Емануеле Франз, осим посла који је започео у Србији, стекао је и много пријатеља. Почео је да се интересује за православље, а касније се упознао и са српском православном црквом и љубав се родила… Одлука да пређе у православну веру, како сматра писац, судбинска је. Његова размишљања и живот слични су православној вери, а то је водило и до промене његове вере.
Емануеле Франз, Италијан, филозоф, есејиста и историчар, рођен је у Гемони дел Фриули (Удине – Италија) 1981. године, и већ познат јавности по скоро тридесет филозофских дела која често критикују западно друштво и већ неколико пута долази као гост у Србију. Последњих месеци је у Србији где сарађује са једним од најзначајнијих издавача у Србији, са којим је управо објавио свој рад преведен на српски под називом “Европа у сумраку”, на италијанском: “ L’Europa al crepuscolo Мисли италијанског филозофа против Запада.” У тексту, који је представљен у Србији, аутор је изнео своје критике о управљању здравственом ванредном ситуацијом, пише Сремска Митровица
“У Србији сам због мојих књига, све су преведене су на српски језик, а у Сремској Митровици сам често на разним конференцијама. Волим Србију, обишао сам Фрушку гору, био сам и на Хиландару и тамо сам се осећао јако необично и сензационално. Написао сам књигу “Европа у сумраку”, књигу која критикује Европа, као економски агресивни модел. Морам да кажем да Европа и католици заборављају свој почетак, корене људског понашања и везе са Богом. Верујем да је једини прави Бог Исус Христ. Исус је учио човечанство да се не бринемо, али католици се брину, у православљу цркве су отворене, људи су отворени, њихова срца су отворена и ја то осећам дубоко у себи. Мислим да моја одлука није дошла нагло, једноставно, тако је требало бити”, каже Емануеле.
У Италији мисаона и критичка визија коју је предложио аутор књиге која је издата и на српском језику, изазвала је жестоке контроверзе. У књизи “Европа у сумраку” Франз се бави идентитетом народа и како Европа манифестује нивелисану тенденцију ка културама и обичајима, у књизи оптужује католички религиозни свет да је у кризи и да је на услузи власти. Док је у Србији, како каже доживео сасвим други осећај. За наше људе каже да су невероватно срдачни и топли, да је српско гостопримство нешто са чиме се никада није сусрео у животу, да су Срби храбри и отворени, за разлику од већине европских земаља. Франз је додао да му је доживљај Србије и људи помогао да научи о православљу! Људи су овде љубазни, свуда сам срдачно примљен. То је моје најбоље искуство које сам икада доживео.
“Сада, када сам крштен осећам се као нова особа. Моје ново име, Урош, осећам то име веома дубоко у себи, то име је старо, има своје значење, оригинално је. Осећам се добро јер сам донео добру и важну одлуку у свом животу, Сремска Митровица је историјски град, сада је и мој град, захвалан сам свим људима који су уз мене, мојим пријатељима у Србији и свим Србима јер су Срби слободан народ”, додаје.
Емануеле Франз се одлучио на живот у православној цркви, над њим чин крштења у православној Цркви Светог Стефана, најстаријој цркви у Сремској Митровици, извршио је протонамесник Андрија Авакумовић, старешина храма Светог Стефана.
“Скоро је један католички теолог рекао да будућност света, лежи у буђењу православног истока. Све што је Емануел рекао потврђује се у тим речима, дуго је католички запад гледао на православни исток презрено и одбацивао га, нашу теологију и православни живот, али полако истина ослобађа и буди се, овај дан је доказ, спасење ипак лежи у буђењу православног истока и цео свет ће имати спасење ако буду живели са православним истоком. Обављена је велика света тајна крштења, уписали смо у велику заједницу Уроша и он је од данас православни хришћанин који жели да живи православним животом и управо то ће му православље и пружити. Вековима су што на силу, условљавањем, католички запад преводио православље у своју веру, а људи по срцу и чистоти осете топлину православља и ширину, људи пожеле сами да буду део такве заједнице”, рекао је протонамесник Андрија Авакумовић.
Емануеле Франз, када је имао 23 године, објавио је своју прву књигу „Noumenologia“ у којој преноси своју филозофску мисао о питањима као што су естетика, односи између језика и перцепције, сећања, егзистенције и других класичних тема филозофије. Следеће године, објављује „Noetica dell’amore. Dijalogo filosofico nell’antica Atlantide“, књига у којој замишља да Уликс, прешао Херкулове стубове, стиже у митску Атлантиду и позива га Жадржа да учествује у разговору који се тиче љубави. Године 2006. за „Diogenes, filosofare oggi“ објављује чланак „Per una introduzione alla filosofia degli scacchi“ у којем се третирају филозофске импликације шаха. Године 2007, објављује своју књигу „Guglielmo e Amanda Romanzo e-pistolare“ роман који се односи на односе између личног идентитета, љубави и знања, у вези са савременим комуникационим системима. Године 2008. оснива Аудаx – занатску издавачку кућу – где се публикације праве у складу са техникама везивања књига које се из прошлости излажу у знак противљења масовној продукцији данашњег дана, и промовише награду посвећену награђеним писцима.
Управо са Audax Publishingom, 2008. године објављује: „ „Ezoterične baze fraktalne geometrije. Po una metafisica dell’albero““, која се такође промовише, од наредне године, у Немачкој као „Die Grundlagen der esoterischen fraktalen geometries“. 2009, „Ontognostic and Ontomimesis“. У априлу исте године представља се „Da Atene a Nikolajewka“: узбудљиво и право сведочанство човека који је преживео страшно повлачење из Русије (2WW); књига се рецензује на националним часописима. Следећа књига њига је „Le basi esoteriche della microbiologia“, „Езотеричне базе микробиологије. Принципи за нову теорију живота засновану на проширеном размишљању“.
Озон
