Да ли сте склони магијском мишљењу? На пример, када кажете нешто лепо о себи или особи коју волите, да ли куцнете у дрво? Да ли пљунете или се померите с места када изговорите неку негативну здравствену прогнозу за особу коју волите?
Иако можда тога нисте свесни у свим овим случајевима, ви вршите магијске радње. У првом случају „спречавате” да нека виша сила поквари вашу срећу, а у другом случају ви „поништавате” остварење нечег негативног што сте изговорили.
Објашњење за неуспех
Ове магијске радње су засноване на магијском мишљењу. То је такав начин размишљања према којем оно што људи мисле, осећају, изговарају или чине на неки необјашњив начин узрокује догађање у стварном свету. У том смислу магијско мишљење је супротност разумном мишљењу заснованом на чињеницама и логици.
Велика већина одраслих људи је склона, у већој или мањој мери, магијском мишљењу. Постоји више разлога за то. Један је што одрасли људи имају своје „унутрашње дете” које задржава начине размишљања које је особа имала у детињству. А управо мала деца око четврте године размишљају на магијски начин. То је у основи дечјих присилних радњи – дечјих компулзија – када дете мора нешто да ради, на пример, да симетрично поравна папуче пред спавање, јер на тај начин отклања страх да ће се током ноћи или будућег дана десити нешто негативно њему или неком члану његове породице. Када је дете уплашено да би могло да се догоди нешто негативно, оно на овај начин смањује страх, јер верује да својим поступком „контролише” будућност. То је магија по принципу: ако су папуче у реду, биће у реду будући дан.
Други разлог је што су магијско мишљење и радње уткани у народну традицију. Многи су те обрасце понашања преузели од својих родитеља или баба и деда. Свака култура има бројне рецепте шта се мора чинити, а шта се никако не сме чинити, како би се сачувало благостање. Све то спада у мала празноверја свакодневног живота.
Међутим, ствари постају много озбиљније када неко ко је склон магијском мишљењу почиње да мисли да је предмет деловања нечије магије: да га је неко урекао, на њега бацио чини или га проклео. То је нешто о чему људи који су успешни и задовољни не размишљају. Али особа којој се десила серија неуспеха, несрећних догађаја, покушава да открије разлог за то.
Један начин размишљања би био да прихвати одговорност за своје неуспехе, да размисли да ли је и како сама допринела сваком појединачном неуспеху. У том случају, ако постоји одговорност, мора прихватити да је радила нешто погрешно што мора исправити у будућим сличним ситуацијама. Други начин је да сматра да је она све добро радила, али да неко, најчешће неко непознат, својим чинима узрокује њене невоље. Другим речима, тиме што особа пројектује своју одговорност на неког другог, што тражи кривца у неком другом, она саму себе ослобађа одговорности и кривице.
Особа која је почела да се осећа лоше, да у различитим деловима тела осећа болове, а након што је више лекара потврдило да је сасвим здрава, закључила је да је заправо жртва нечије црне магије и да само то добро објашњава њено лоше здравствено стање. За ове особе је типично да не знају да одређене емоције могу изазвати болне доживљаје у телу, тако да им је ближа идеја да неко други покушава да их „разболи”.
Већина људи никако не жели да изазове туђу мржњу. А када неко верује да је жртва црне магије, верује да нека особа, непријатељ, жели да га на магијски начин уништи и да му поквари срећу. Посебан извор страха је што дата особа не зна тачно ко би могао да буде тај подмукли непријатељ, тако да почиње да сумња у разне људе око себе.
Страх и опседнутост
Људи који сумњају да су под „црномагијским нападом” траже помоћ од разних врачара, гатара и других особа који знају магијске вештине. Управо од речи вештина су настале именице вештица и вештац. Оно што се дешава у овим сусретима јесте да особа добија „потврду” да је заиста под магијским нападом, али добија и начин да се од њега одбрани. Често „открива” и ко стоји иза тог напада, јер магијски помоћник „види” или „осећа” енергију „високе црне жене”.
Све то може да води у ланац догађаја у којима „нападнута” особа у све већем страху постаје опседнута магијским нападима и одбранама, све до степена параноје и развоја клиничке психозе.
Потврђено је да најбоља одбрана од туђе магије јесте да једноставно не верујете у њу.
Политика
