Потписивањем Меморандума о сарадњи на оснивању Српског православног универзитета „Свети Сава“, Србија је отпочела реализацију пројекта који ће, према најавама државног и црквеног врха, из корена променити структуру високог образовања у земљи. Нова установа замишљена је као јединствен спој класичних научних дисциплина и православне духовности, чиме се Србија сврстава уз ред европских земаља које вековима негују традицију црквених универзитета.
У пракси, ово значи да ће студенти медицине, права, техничких наука и уметности своје знање стицати у оквиру институције која као примарни циљ поставља очување националног идентитета и хришћанских вредности. За друштво то доноси нову врсту стручњака код којих је професионално знање нераскидиво повезано са етичким нормама заснованим на православној традицији. На тај начин, држава настоји да одговори на изазове савременог доба, у којем су локалне специфичности и културно наслеђе често потиснути глобалним образовним стандардима.
Кључни значај Универзитета „Свети Сава“ огледа се у његовој улози бране националног бића. Улагањем у овакву институцију, Србија институционално стаје иза заштите свог језика, писма и историјске свести, стварајући амбијент у којем модернизација не подразумева одрицање од корена. С обзиром на пуну државну подршку, очекује се да овај пројекат постане један од главних стубова дугорочне стратегије за опстанак нације и јачање државног интегритета кроз образовање нових генерација које ће бити способне да воде земљу са јасним осећајем за сопствено порекло.
У складу са европском праксом
Иницијатива за оснивање Универзитета „Свети Сава” не представља новину у академском свету, већ Србију враћа провереним европским моделима где хришћански универзитети заузимају врх образовне лествице.
Институције попут Католичког универзитета у Лувену или руског Православног универзитета Свети Јован Богослов деценијама доказују да се највиши научни стандарди успешно преплићу са верским идентитетом. Ови универзитети не образују само теологе, већ у свом саставу имају еминентне факултете природних наука и економије, чији дипломци важе за најтраженије стручњаке управо због специфичне етичке подлоге коју добијају током школовања.
У Европи овакви универзитети служе као кључни центри за очување националне самобитности унутар ширег интеграционог процеса.
Док водећи светски центри знања попут Оксфорда или Нотр Дама и даље љубоморно чувају своје хришћанске темеље као гарант стабилности и континуитета, Србија кроз Универзитет „Свети Сава” настоји да изгради сличну академску тврђаву. Тиме се српски образовни систем не изолује, већ се на равноправним основама укључује у мрежу најугледнијих европских заједница, нудећи сопствену традицију као равноправан допринос заједничкој ризници знања.
Софија Марић / Васељенска
