Подела између људи и између паса
тако је слична
да просто
готово и нема разлике ни у ћемо.
Постоје срећни пси и срећни људи
пси луталице и људи луталице
људи немирни духом
и пси које сви могу да киње
до миле воље.
Пси који се негују
и који једу за столом
који излазе у најбоље локале
и који прате најновију моду.
За којима се пале свеће
и оплакују се више од људи.
И такви пси постоје
они су срећни пси
они ни за чим не чезну
њима је све дато
они све смеју
они су мезимци.
И људи такви постоје
људи који воде такве псе
и који могу да приуште себи
све што им на памет падне
то су окрутни људи.
Постоје и људи сањари
људи којима ништа није дато
које нико не разуме
и за које сви мисле да су
несрећни људи
као што мисле и за псе луталице
према којима су поступци готово исти.
Они свој живот живе на жици
и кад се деси
да се уже прекине
њих нико не жали.
За њима се не организују поворке
па ипак
ти људи
и поред такве хладноће
увек успевају да сачувају
зрнце љубави у срцу
које су
као и пси
увек спремни да поделе
са првим пролазником
ако му је до игре
макар и мало стало.
Из књиге: Песме о капима и псима луталицама, Издавач: Прометеј, Нови Сад, 2022.
