Najpoznatijeg ruskog sveštenika mnogi su još za života poštovali kao svetitelja. Za njega su znali svi u Rusiji. Bio je Tolstojev savremenik, njegov oponent i lični neprijatelj.

Danas čovek teško može da zamisli kako je krajem XIX – početkom XX veka jedan običan sveštenik mogao da stekne toliku popularnost da ljudi iz svih krajeva zemlje počnu da mu se obraćaju za pomoć i savet. U Jovana Kronštatskog ljudi su još za njegovog života verovali kao u svetitelja, pričajući o njegovim brojnim isceljenjima. Najimućniji ljudi u imperiji darivali su mu ogromne svote novca, a on je sve bez ostatka delio vernicima, nastavljajući da živi veoma skromno.

Pre 30 godina Jovan je kanonizovan, a u njegovu čast će uskoro biti podignut spomenik u Holivudu. Ko je zapravo bio Jovan Kronštatski?

Kronštatski sveštenik

Jovan je rođen 1829. godine u Arhangeljskoj oblasti u veoma siromašnoj porodici. Završio je srednju bogoslovsku školu, a zatim kao odličan đak stekao pravo na besplatno školovanje u Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji. Kao mladić se ni po čemu nije izdvajao od drugih i njegovi drugovi iz bogoslovije nisu ostavili nikakva upečatljiva sećanja na njega. Zna se samo da je voleo sam da se šeta i da se mnogo molio.

1855. godine Jovan je preuzeo službu u Andrejevskoj crkvi u Kronštatu. Mesto sveštenika je dobio oženivši se ćerkom lokalnog protojereja. I mada su pravoslavni sveštenici obično imali velike porodice, Jovan je posle svadbe ženi rekao da će zajedno živeti kao brat i sestra u ime duhovne službe.

Kronštat

Tada je Kronštat bio lučki grad, u kojem su vladali siromaštvo, poroci i razvrat. On je svakog dana služio liturgiju u tamošnjem hramu, posle koje je delio milostinju. A zatim je išao po kućama i straćarama u kojima su ležale bolesne i siromašne žene sa decom, dok su im se muževi opijali, radili ili pljačkali. Sedeo je sa decom, razgovarao sa ženama, delio im sve što je imao. Građani su više puta mogli da vide neobičnu scenu: kako se Jovan vraća kući sa sklopljenim rukama u molitvi i bos, jer je svoje čizme i mantiju dao sirotinji. 

Čudesni iscelitelj

1859. godine Jovan u svom dnevniku prvi put spominje isceljenje, tačnije čak vaskrsenje novorođenčeta. Jovan je u rukama držao malo dečje telo, već hladno, pomolio se, izveo tajnu krštenja i dete je oživelo. 60-ih godina 19. veka Jovan beleži još nekoliko slučajeva isceljenja. Zatim se to više puta ponavlja, pri čemu bi ponekad iscelio i čitavu grupu ljudi.

O slučajevim isceljenja počinju da pišu novine. 1883. godine objavljen je članak u kojem 16 ljudi priča o tome kako ih je Jovan iscelio. Otada se sveštenikova slava širi po celoj zemlji. Važnu ulogu u njegovoj sve većoj popularnosti odigrala je jedna njegova poklonica, „blagočestiva ženaˮ Paraskeva Krapivna. Ona je, između ostalog, organizovala prikupljanje sredstava za čuda i dobročinstva, koja je Jovan delio sirotinji. 

Od 80-ih godina 19. veka Jovan postaje poznat u celoj Rusiji zahvaljujući isceljenjima i emotivnim propovedima koje je držao. Kreće na putovanja po celoj zemlji, gde se sreće sa vernicima, služi u lokalnim hramovima i manastirima. Na stotine i stotine ljudi je želelo da dodirne ili barem vidi slavnog propovednika.

Čak i na vrhuncu svoje popularnosti Jovan je nastavio da se hrani izuzetno skromno, da služi liturgiju svakog dana, pričešćuje se i živi praktično bez ikakve lične imovine. Sav ogromni novac koji je prošao preko njega on je delio i slao ljudima u nevolji, ne zadržavajući ništa za sebe. Njegova žena, koja nije bila spremna da živi u takvoj askezi, u početku se često žalila crkvenim vlastima da nema od čega da živi, jer njen muž sve podeli.

 

Jedina careva nada

1894. godine Ivan Kronštatski je pozvan na Krim, gde je umirao car Aleksandar III. Car je, naravno, imao svog duhovnika, ali poznatog narodnog sveštenika su verovatno pozvali iz očajanja i to upravo tražeći isceljenje. On je bio jedina nada carske porodice. Jovan je bio pored cara u poslednjim satima njegovog života, molio se i služio obrede… „Mrtve sam oživljavao, ali baćušku Cara nisam mogao od Gospoda da izmolim. Neka u svemu bude Njegova Sveta volja…ˮ – rekao je Jovan posle careve smrti.

 

Glavni oponent Lava Tolstoja

„Ne može čovek da hramlje na obe noge. Ne može istovremeno da voli Lava Tolstoja i Jovana Kronštatskogˮ, pronicljivo je zapazio pisac Nikolaj Leskov. Tolstoj i Kronštatski su bile najpopularnije i najznačajnije ličnosti kraja XIX i pritom nepomirljivi protivnici. 

Tolstoj je imao svoj stav prema religiji. On nije poštovao i čak je odbacivao crkvene obrede, smatrajući da za veru nisu potrebni posrednici kao što su sveštenici i crkva. Najzad, poricao je božansko poreklo Hrista i smatrao da su čuda koja je on izveo nepotreban deo Biblije.

Ovakvo kršenje crkvenih kanona izazvalo je pravi gnev kod Jovana Kronštatskog. Krotki blaženi sveštenik Tolstoja je nazivao „jeretikom koji prevazilazi sve jeretikeˮ i predskazivao mu „mučnu smrt grešnikaˮ. „Vama bi, prema Svetom pismu, trebalo obesiti kamen o vrat i pustiti vas u morsku dubinu, za vas ne treba da bude mesta na zemljiˮ, rekao je Jovan o Tolstoju.

Lav Tolstoj

Krajem XIX veka pravoslavlje, jedan od stožera Rusije, gubilo je na snazi, u društvu je došlo do krize vere. „Tragedija njihovog sporenja bila je u tome što su obojica tražili puteve spasenja vere u uslovima krizeˮ, piše Pavel Basinski u knjizi „Svetitelj protiv Lava. Jovan Kronštatski i Lav Tolstoj: Istorija jednog neprijateljstvaˮ. Ali Tolstoj je smatrao da veru treba spasti od crkve i pozivao je ljude da se samostalno mole. Kronštatski je, s druge strane, branio prava crkve „šireći veru u Crkvu svojom jedinstvenom svešteničkom praksomˮ, piše Basinski.

Dva duboko duhovna čovaka Tolstoj i Kronštatski bili su neprijatelji jer su obojica na svoj način pokušavali da nađu rešenje za duhovni raskol u Rusiji, ali u tome nisu uspeli. Upravo taj raskol je na kraju doveo do najstrašnijih i prelomnih događaja u istoriji zemlje: do revolucije i građanskog rata.

 

RBTH

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime