Установљујући брак (1 Мој 1:28), Бог није исти замислио као заједницу засновану на жељама, преференцама или захтјевима једног или другог супружника, већ на јасним уредбама. Логично, да би неко имао благословен и сретан брак треба да се држи тих уредби. Држање тих уредвби се очитује, с једне стране у односу супружника једног према другоме, а са друге у односу супружника према самој институцији брака. Оно што треба запазити је да и једним и другим односом супружници у ствари испољавају свој однос према Богу по чијем лику и обличју су створени, који је институцију брака на тачно одређен начин устројио, и који тражи да оно што је Он устројио ми поштујемо и држимо (1 Јов 3:23-24; 4:20-21; 5:3). Није тешко уочити да је Господ устројио брак да би помогао супружницима да, ослањајући се један на другог, приведу сами себе и један другога у Царство Божије. Наиме, као што Христос, Глава Цркве, води Цркву – своју Невјесту себи, тако и муж, глава домаће цркве, води себе и своју невјесту Христу (Еф 5:25-27а). Он води а она му у том подвигу и на том путу помаже (1 Мој 2:18).
Ђакон Ненад Вујасиновић: МУШКО-ЖЕНСКИ ОДНОСИ – Исконска љепота жене
Бунећи се против институције брака као такве каквом је Бог установио и благословио, савремена жена се тиме буни и против самог Бога и ради против свог спасења. Како онда да буде сретна? Како да се осјећа испуњена и остварена кад не испуњава улогу за коју је створена, нити остварује замисао Бога који ју је за ту улогу створио? Исто је и са мушкарцем који је саздан да буде одлучан, благ и пожртвован вођа, да води љубављу и примјером, да жену поштује и воли као самог себе (Еф 5:28) те да на тај начин буде покоран Христу. Ако тако не ради онда не испуњава вољу Божију. Тада таквог богоборца нити жена може да поштује нити он може да поштује самог себе.
Не треба онда да чуди што однос са таквим мужем или таквом женом не функционише како треба, те долази до тешких потреса, траума, развода и трагедија. Мушко-женски односи су креирани да функционишу на одређени начин и – попут било којег система који се не користи и не одржава на начин на који је то креатор осмислио – прије или касније долази до низа поремећаја који резултирају преоптерећењем, које временом доводи до деформације (тј. изопачења) и лома. Кад се то деси, у браку долази до унутарњих потреса који су по правилу праћени низом душевних и духовних проблема.
У својој психотерапеутској пракси сам се освједочио да ти проблеми неријетко произилазе из погрешног виђења да наше окружење треба да се повинује нашим личним вриједностима и жељама. Такво становиште није само егоцентрично, већ је врло често базирано на нереалистичним очекивањима. Особа која живи у таквој заблуди прије или касније у судару са реалношћу доживи неугодан шамар (као што је, рецимо, криза у браку). Неке особе се отријезне, прихвате реалност и нађу начин да се адаптирају ситуацији на функционалан начин. У овом конкретном контексту то значи да схвате и прихвате своју природну улогу у браку. То представља повољан исход, јер мијењајући своју улогу у браку – у складу са новостеченим сазнањима – самим тим мијењају на боље како свој брачни однос тако и саме себе. Неке друге особе, пак, нађу склониште у свом властитом свијету, у свом властитом конструкту реалности.
Проблем настаје уколико такав сурогат реалности није усклађен са објективном реалношћу у којој особа живи, тј. са природним законима по којима су човјек и свијет створени да функционишу. За такву особу струка тада каже да (у мањој или већој мјери) није способна да води функционалан живот, те да пати од одређене психопатологије. У случају, пак, да се тако конструисан сурогат реалности систематски пројицира и намеће масама, онда то доводи до колективне психопатологије, а процес којим се то ради се назива социјални инжењеринг (или, народски речено, „систематско испирање мозга“). Но, то је већ тема за други серијал, који нас у ово наше турбулетно доба води од повампиреног паганизма, гностицизма и окултизма, преко идеологија релативизма, субјективизма и радикалног феминизма, до технократије, трансхуманизма и, коначно, отвореног сатанизма.
[…] #5 Институција брака […]