Црква Св Николе у Призрену! Минирана 1999 и даље чека на обнову. Званично је прошле године очишћена од смећа јер је служила као депонија. Налази се у строгом центру Призрена.
Храм Светог Николе је задужбина Рајка Kиризмица. Саграђен је у првој половини 14. века, у призренском насељу Поток-мала. Рајкова црква се помиње у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана. Приложио ју је, својој задужбини – манастиру Светим архангелима, својој гробној цркви.
После пада Призрена под турску власт, 1455,год Црква Св Николе је полако губила значај, нарочито је пострадала 1795.год,када је и опљачкана, у походу скадарског паше Махмута Бушатлије. Прекрила је и затрпала земља и песак из воде из оближњег потока. Деценијама се за њу није знало.
Приликом уређивања митрополитске баште 1857. године, темељи Рајкове цркве су откривени. Призренци су је обновили исте године када су поставили дрвени кров и о овој обнови оставили запис на уласку у цркву.
У другој половини XIX века, све до завршетка изградње нове Саборне цркве Светог Ђорђа 1887. године, храм Рајка Kиризмића био је најпространији међу тада малобројним српским светилиштима Призрена, а у његовој непосредној близини налазила се и зграда митрополије. Од 1857. године до јуна 1999. црква је била жива, у њој се служила литургија на дан Светог Николе, зимског и летњег, као и током године, нарочито зими. Почетком 20.века у дворишту цркве подигнута је школа “Младен Угаревиц” на радост Призренских Срба. Од тада су црква и школа живеле у својеврсној симбиози све до 1999. године, када је црква минирана. Срећом, нису све мине експлодирале, те црква није до темеља разрушена.
Обнова је почела чишћењем и подизањем ограде.
