Nekada smo bili ponosni na obrazovni program na televiziji, a on danas više i ne postoji, ili kao i da ne postoji. Za to nisu krivi ljudi koji gledaju „Zadrugu“. Odgovorni su oni koji ništa ne čine da se obrazovanje sprovodi tamo gde treba – u školama, ali i kroz javne servise, kaže u razgovoru za Sputnjik glumica Svetlana Bojković.

U Subotici je pre nekoliko dana. u okviru pratećeg programa 27. Festivala evropskog filma Palić, otvorena izložba „Umetnost glume ili traganje za istinom“, posvećena impresivnoj glumačkoj karijeri Svetlane Bojković, umetnice koja je ostvarila više od stotinu upečatljivih, nadahnutih i nezaboravnih uloga u pozorištu, na televiziji i na filmu.

Izložba predstavlja dokumenta, nagrade i priznanja, audio i video zapise predstava, televizijskih i radio programa i filmova, plakate, programske knjižice, fotografije, skice kostima i kostime i razna druga svedočanstva o umetničkoj karijeri Cece Bojković.

Prvi put je priređena prošle godine, u organizaciji Pozorišnog muzeja Vojvodine i Sterijinog pozorja, povodom pedesete godišnjice umetničkog rada velike glumice i Sterijine nagrade koja joj je dodeljena za naročite zasluge u unapređenju pozorišne umetnosti i kulture.

„Ovo je drugi put da vidim tu izložbu. Prošle godine na Sterijinom pozorju sam bila prilično zbunjena tom količinom fotografija i dokumenata, količinom rada koja me je odjedanput prosto napala sa svih strana, tako da nisam mogla ni da se osvestim. Međutim, to se sada sleglo, prošlo je vreme i već sam nekako pristala na tu situaciju, već sam postala intimnija s tim fotografijama u svojim sećanjima. To mi je sada odjedanuput otvorilo oči šta sam sve uradila, koliko je to dugo trajalo i koliko je toga bilo“, kaže Svetlana Bojković.

Napominjući da je imala sreću da radi kontinuirano i mnogo – posao koji voli – ugledna glumica kaže da je raduje to što i dalje nije stigla do zasićenosti poslom i mrzovolje.

Gluma je neiscrpno polje i kroz nju čovek ne samo što stalno nešto daje nego stalno nešto i uči. Uči i razvija se mentalno i to traje dok god je čovek zdrav i dok god može da mrda. To me i održava u vitalnosti i jednostavno mi prija“, kaže Ceca Bojković uz osmeh.

Posebno je, kako kaže, ponosna na svoje trajanje i na to što se sada sve više sreće s mladim ljudima, igrajući uloge koje pripadaju njenim godinama.

„Mogu da kažem da sam ponosna na to što me mladi ljudi vrlo lako prihvataju. Mi smo na Ti, kao da ne prave tu veliku razliku u godinama koja objektivno postoji i to mi izuzetno prija“, navodi Ceca Bojković.

U odvratnom vremenu korone – spas su duhoviti postovi

Na pitanje šta danas, u vremenu korone, kao kreativan i misleći čovek uči iz onoga što nam se svima događa, šta iz toga saznaje i šta bi poručila običnom čoveku, gledaocu, svima onima koji je poštuju, Ceca Bojković odgovara:

„Sada razmenjujemo razne postove na društvenim mrežama i neki od njih su vrlo duhoviti, što je spas u ovom periodu korone, koji je odvratan! Ima i mračnih postova… Jedan sam nedavno primila, on je u formi karikature: Čovek kopa po kontejneru, iza njega su ljudi koji su napravili red, čekaju i kažu: Požuri, komšija, počinje nam ‘Zadruga’ na televiziji. Pravo u metu! Šta dalje reći? Koliko god neko rekao da je to starinski, ja mislim da nije i ne odustajem – mislim da državna televizija, javni servis, mora da ima emisije koje služe edukaciji. Mi smo nekada bili ponosni na naš obrazovni program. To više ne postoji, ili kao da i ne postoji. Dakle, nisu krivi ti ljudi koji kopaju po kontejnerima i gledaju ‘Zadrugu’, nego se u ovom društvu ništa čini ni u stepenu obrazovanja, tamo gde obrazovanje treba da se sprovodi, niti kroz javne servise“, izričita je naša proslavljena glumica.

Iako ne veruje u to da umetnost i umetnici mogu da promene svet, Ceca Bojković veruje da, ipak, mogu da ga učine lepšim, plemenitijim i civilizovanijim, makar za ljude kojima su kultura i umetnost važan deo postojanja.

„Mi znamo da smo u manjini, ali ne odustajemo, jer je to smisao umetničkog života. Zašto slikar slika? Njegov talenat ga tera da to radi. Zašto neko piše? Talenat ga tera da piše. Naravno, danas imamo koještarije, svako piše sve i svašta, ali govorim o ozbiljnoj literaturi, o muzičarima, kompozitorima. To je naša nasušna potreba i mi tako lepše živimo. Više nas boli ova situacija, ali zato imamo kompenzaciju kroz svoj posao, to je naš ventil, naš duh“, naglašava Svetlana Bojković.

sputnik

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime