У Духовно-просветитељском центру Сретењског манастира на Аранђеловдан, 21. новембра одржан је сусрет православне омладине Русије, Србије и Црне Горе. Догађају су присуствовали студенти московских државних универзитета, као и богословских академија. Разговор је предводио игуман Павел, руководилац омладинског клуба Сретењског манастира.
Током разговора, учесници су се упознали са актуелним стањем и историјом помесних Цркава, као и културним везама два братска народа.
Руси и Срби имају много тога заједничког: поријекло, црквенословенски језик, културне традиције и, наравно, православну веру. Интеракција и пријатељство држава датира још из XII века, када се најмлађи син српског владара Стефана Немањића, Растко, замонашио у руском манастиру Светог великомученика Пантелејмона на Светој Гори.
Почетком 18. века у Руској империји живело је око 10 хиљада Срба, који су формирали округ Нова Србија на Сјеверном Донцу и у јужном делу царства. Двадесетих година XX века, након доласка бољшевика на власт, око 700 хиљада људи из Русије емигрирало је у краљевину Југославију. У свим историјским периодима Срби и Руси су се међусобно подржавали, и били на истој страни.
На омладинском сусрету су размењене традиције црквених и народних обичаја. С обзиром на то да је сусрет симболично одржан на празник Светог Архангела Михаила, који је заштитник многих српских породица, било је речи о важности славе за сав српски народ на просторима бивше Југославије и у иностранству. Док су представници омладине објашњавали начин на који се слави слава, у скиту Сретењског манастира у граду Рјазањ, архијерејски намесник, јеромонах Атанасије, одслужио је чин освештавања колача. У оваквим догађајима се изражава пуноћа узајамне љубави и поштовања.
Програм су увеличале духовно-народне песме у извођењу православне омладине.
Сусрет је одржан у дружељубивој и топлој атмосфери.
Православие.ру
