Хенријета Лакс није била ни научник ни лекар, него сиромашна тамнопута Афроамериканка која је до те мере задужила науку да је називају „мајком модерне медицине“. Недавно се навршило 100 година од њеног рођења, међутим Хенријетине ћелије још живе и уткане су у велика достигнућа 20. века.
Њене „бесмртне“ ћелије су, без њеног знања, постале најпознатије у свету. Познате под именом ХеЛа коришћене су за израду вакцине за дечју парализу, вештачку оплодњу, клонирање, мапе људских гена, а важне су и за актуелна истраживања Ковид-19, пише Јутарњи.хр.
Међутим, историја Хенријету памти и као жену која се сусретала са расном неправдом.
Ко је била Хенријета Лакс?
Рођена је 1. августа 1920. године као Лорета Плесант у породици сиромашних берача дувана у руралној Вирџинији. Била је девето дете, а њена мајка Елиза умрла је рађајући десето, кад је девојчица имала четири године. Њен отац Џони није имао стрпљења да одгаја децу па их је поделио рођацима. Хенријету (није познато како и кад је променила своје име Лорета) је примио деда који је већ одгајао 9-годишњег Дејвида званог Деј, ванбрачног сина једне од својих ћерки. У доби од 20 година Хенријета се удала за Деја, а млади пар је радио на пољима дувана док САД нису ушле у Други светски рат.
Деј је тада нашао посао у челичани у Балтимору, а Хенријета му се убрзо придружила. Почетком 1951. године Хенријети је дијагностификован рак материце и убрзо је оперисана у познатој болници Џонс Хопкинс, једној од ретких која је примала Афроамериканце. Али, и у тој болници су црнци лежали на одељењима одвојеним од белаца. После изласка из болнице, Хенријета је наставила са својим свакодневним животом испуњеним бригом за породицу, но како је њена болест била у узнапредовалој фази, преминула је 4. октобра 1951. године. Покопана је у Кловеру у Вирџинији у неозначеном гробу у близини своје мајке.
Како су настале ХеЛа ћелије?
Пре Хенријетине смрти лекар Џорџ Геј у болници Џонс Хопкинс узео је узорке њеног ткива и узгојио прву културу људских ћелија у лабораторији. Хенријетине ћелије, узете без њеног знања и допуштења, наставиле су да живе и после њене смрти. Сам Џорџ Геј није имао финансијску корист од ХеЛа ћелија, али их је без сагласности породице Лакс делио научницима широм света. Тако су ХеЛа ћелије послужиле као основа више од 70.000 научних радова, хиљаду научних каријера, неколико Нобелових награда и 17.000 патената.
Бесмртне ћелије сиромашне Афроамериканке у протеклих седамдесетак година су помогле многобројним фармацеутима да се обогате, али Хенријетин муж и деца од тога нису имали никакве користи. Они су за постојање ХеЛа ћелија сазнали 1973. године, кад су их потражили истраживачи са Универзитета Џонс Хопкинс како би им узели узорке крви за даља истраживања.
Шта се догађало с породицом Лакс?
Хенријетина старија ћерка Елси умрла је у 15. години у установи за душевне болести, а син Закарија издржао је затворску казну због убиства. Синови Дејвис „Суни“ и Лоренс имали су озбиљне здравствене проблеме, баш као и ћерка Дебора која је патила од депресије, остеопорозе и артритиса. Иако су ћелије њихове мајке утрле пут медицинској револуцији у другој половини 20. века, нико од Лаксових није имао ни здравствено осигурање ни новца за лечење.
Прича о породици Лакс и ХеЛа ћелијама постала је позната широј јавности тек 2010. године, кад је америчка научна новинарка Ребека Склут објавила књигу „Бесмртни живот Хенријете Лакс“ која је постала планетарни бестселер. Ребека Склут је чак 10 година писала књигу о Хенријети и бесмртним ХеЛа ћелијама, а током тог раздобља спријатељила се с њеном породицом. Породица Лакс, која и данас живи у Балтимору, одједном се нашла у средишту медијске пажње.
Лаксови су учествовали у представљању књиге „Бесмртни живот Хенријете Лакс“ широм САД-а, а људи су често стајали у реду како би добили њихове аутограме. Потомци сиромашне Афроамериканке често су чули речи захвалности људи који су тврдили да су живи само зато што су Хенријетине ћелије омогућиле развој лека што им је спасило живот.
Како је дошло до етичких контроверза 2013. године?
Пре седам година научна група из Европске лабораторије за молекуларну биологију (ЕМБЛ) у Хајделбергу објавила је геном ХеЛа ћелије без знања породице Лакс. Наследници Хенријете Лакс тада су се побунили што је генетичка информација објављена без њиховог пристанка.
– Највише смо се забринули због заштите приватности: шта јавно објављена генетска информација може рећи о нашој баки и какве ће информације открити о њеној деци и унуцима – рекла је за Њујорк Тајмс Џери Лакс-Вај, Хенријетина унука. Избио је скандал па су научници из ЕМБЛ-а повукли своју студију и јавно се извинили породици Лакс.
Напослетку, амерички Национални институт за здравље (НИХ) и породица Лакс постигли су споразум о коришћењу информација из Хенријетиног генома како би се заштитила приватност њених наследника. Према том споразуму, увид у податке о ХеЛа геному допуштен је ограниченом броју истраживача који морају да упуте предлог истраживања на разматрање посебном етичком панелу. Тај панел чине четири истраживача НИХ-а и два члана породице Лакс. Споразум НИХ-а и Лаксових, међутим, члановима породице не обезбеђује никакву финансијску добит од било којег комерцијалног производа развијеног на основу истраживања ХеЛа генома.
Да ли је породица на крају добила признање?
Кад је објавила књигу, Ребека Склут утемељила је Фондацију Хенријета Лакс чији је циљ помоћи наследницима „жене која је задужила медицину“ да се образују на СТЕМ подручју.
Пре неколико дана Вол Стрит Журнал објавио је да је британска биотехнолошка компанија Абкам постала прва фирма која је донирала Фондацији Хенријета Лакс. Компанија има око 1400 запослених, а њен производни програм увелико се заснива на коришћењу ХеЛа ћелија.
– Мислим да немамо неку обавезу, био је то наш избор. Надам се да ће и друге компаније размислити о идеји сличне донације – рекао је Алан Хрзл, извршни директор компаније Абкам, који се на донацију Фондацији Хенријета Лакс одлучио пошто је прочитао књигу о њеном трагичном животу.
Последњих 10 година у САД-у на разне начине покушавају да одају признање Хенријети Лакс и њеној породици. Тако је Хенријетина кућа на станици Тарнерс ван Балтимора постала историјска знаменитост, а њен портрет, који је насликао Кадир Нелсон, изложен је 2016. године у Националној галерији портрета у Вашингтону. Чланови породице Лакс били су почасни гости у Белој кући поводом представљања иницијативе „Пресижн Медисин“ бившег председника Барака Обаме 2015. године, пише Јутарњи.хр.
Према књизи Ребеке Склут снимљен је пре неколико година филм „Бесмртни живот Хенријете Лакс“ у којем славна Опра Винфри глуми Хенријетину ћерку Дебору Лакс (1949. – 2009). Универзитет Џонс Хопкинс од 2010. године сарађује с породицом Лакс ради доделе стипендија које носе име њихове мајке, баке и прабаке. На крају, нова зграда за интердисциплинарна истраживања Универзитета Џонс Хопкинс биће именована у част Хенријете Лакс, црнкиње чије су бесмртне ћелије довеле до праве револуције у медицини.
БЛИЦ
