ТОМОС О АУТОКЕФАЛИЈИ МАКЕДОНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – ОХРИДСКЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ
„Порфирије, по милости Божјој Архиепископ пећки, Митрополит београдско – карловачки и Патријарх српски са свештеним Сабором архијереја Српске православне цркве Блажењејшем господину Стефану, Архиепископу охридском и македонском, сагласно освештаном и устаљеном канонском поретку Најсветије Православне Цркве Христове, посебно пак у складу са 34. правилом Светих Апостола, на основу одлуке Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве под бројем АС 47, записнички број 8 од 16./03. маја текуће године којом је Сабор са најдубљом благодарношћу Господу у Тројици свагда слављеном и са великом радошћу прихватио одлуку Његовог Блаженства Архиепископа охридског господина Стефана и око њега сабраног Светог архијерејског Синода којом се прихвата општепризнати канонски статус епархија СПЦ у Северној Македонији додељен им 1959. године, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности и будући да су тиме уклоњени сви разлози за прекид литургијског и канонског општења изазвани једностраним проглашењем њихове аутокефалности под именом „Македонска православна црква“ 1967. године, васпоставио пуно евхаристијско општење и канонско јединство са поменутом црквом, констатовао да је дијалог о њеном будућем коначном канонском статусу реално могућ, легитиман и целисходан, да га СПЦ прихвата, да ће се у њему водити само и искључиво еклисиолошко-канонским начелима и црквено пастирским потребама и да после решења питања статуса неће условљавати нову сестринску цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у расејању широм света уз братољубиву препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим православним црквама.
На основу одлуке Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве под бројем АС 55, записнички број 65 од 20/07. маја текуће године којом се излази у сусрет молби Светог архијерејског Синода Македонске православне цркве – Охридске Архиепископије СА број 65 од 18.05. текуће године да се односној цркви, аутономној у саставу Српске Патријаршије, додели канонски статус аутокефалне православне цркве, те да се истој благосиља, додељује и признаје тражени канонски статус аутокефалне православне цркве, с тим што Сабор ставља у дужност Светом архијерејском Синоду СПЦ да разреши неопходна техничко – организациона питања после чега ће Патријарх српски званично и јавно саопштити горњу саборску одлуку, потписати одговарајући Томос и доставити га свим сестринским аутокефалним црквама на усвојење, будући да Српска православна црква није једини фактор аутокефалије, него је то пуноћа Православне Цркве због чега је потребна и рецепција од стране других православних цркава.
И имајући у виду новонастале црквено-историјске, историјске и друге околности, а са првенственим циљем да христоимени народ Божји има што већу духовну корист и напредује на путу спасења, као и да се управљање црквеним пословима одвија без тешкоћа, целисходно, канонски исправно, чином и благообразно, наша Света Српска православна црква као наследница древне и славне Пећке Патријаршије саборски благосиља, одобрава, додељује и признаје аутокефални статус Цркви Божјој у Северној Македонији која се данас назива Македонска православна црква која је наследница древне и славне Охридске Архиепископије због чега у свој назив укључује и њено часно име и која обухвата канонски простор пређашње истоимене цркве аутономне од 1959. године у саставу наше Српске Патријаршије.
Аутокефалија нове сестринске цркве јесте пуна аутокефалија.
То значи да СПЦ нову сестринску цркву не условљава одредбама које ограничавају њену канонску јурисдикцију и пастирско старање за њен верни православни народ у матичној земљи и у дијаспори. истовремено, Српска православна црква топло препоручује Блажењејшем Предстојатељу и Светом Синоду нове сестринске цркве да питање свог званичног назива решава и реши путем непосредног братског дијалога са јелинофоним и осталим помесним православним црквама.
Свети храмови и манастири, нарочито пак велике светиње из немањићког периода и познијег периода српског присуства, црквеног градитељства и културног стваралаштва на тлу данашње Северне Македоније, као и укупна покретна и непокретна имовина СПЦ унутар њених граница уступају се НА КОРИШЋЕЊЕ новој, аутокефалној сестринској цркви.
За доказ, потврду и трајно сведочанство свега што је на овај начин канонски устројено и утврђено, Ми, Његовом Блаженству Архиепископу охридском и македонском господину Стефану, возљубљеном у Христу Господу брату и саслужитељу Наше Смерности, са свим високопреосвештеним, преосвештеним и богољубезнејшим архијерејима око њега сабрнаим, нашом возљубљеном браћом и саслужитељима у Духу Светоме издајемо овај Наш, Патријарашки и саборски Томос чији се изворник тачан и неповређен чува у архиви наше свештене Патријаршије.
