Месец је сребрним мачем резао дивни огртач ноћи, преплашене утваре промицаше као плач детета, негде у даљини зачу се љубавни зов вукова.
Знам да ће сутра,
са првим зрацима сунца, гласно кикотање кукобаре избрисати последње трагове утвара.
Мој огртач ноћи
пререзан сребрним мачем – љубавни зов вукова
нестао је.
Страх ће избрисати последње трагове из ноћи које су већ потекле.