Увод
На Велики Петaк Православна Црква обележава успомену на смрт Христову на Крсту. Ово је врхунац светковања Његовог страдања којим је наш Господ страдао и умро за наше грехе. Овај помен почиње у четвртак увече Јутрењем Великог Петкa и завршава се вечерњом у петак поподне којом се посматра скидање Христа са крста и полагање Његовог тела у гроб.
Обележавање Великог Петка
На овај дан се сећамо страдања Христових: ругања, трновог венца, бичевања, ексера, жеђи, сирћета и жучи, вапаја пустоши и свега што је Спаситељ претрпео на Крсту. Дан Христове смрти је дан греха. Грех који је од ране зоре загадио Божију творевину достигао је свој страшни врхунац на брду Голгота. Ту су грех и зло, уништење и смрт дошли на своје.
Безбожници су Га дали приковати на Крст, да би Га уништили. Међутим, Његова смрт је неопозиво осудила пали свет откривајући његову праву и ненормалну природу. У Христу, који је Нови Адам, нема греха. И, према томе, нема ни смрти.
Прихватио је смрт само јер је преузео сву трагедију нашег живота. Он је изабрао да свој живот улије у смрт, да би је уништио; да би се разбио власт зла. Његова смрт је коначно и трајно откривење Његове савршене послушности и љубави. Он је за нас претрпео страшни бол апсолутне самоће и отуђења – „Боже мој, Боже мој, зашто си Ме напустио!“ (Марко 15:34). Затим је прихватио крајњи ужас смрти уз мучан поклич: „Сврши се“ (Јован 19:30).
Његов вапај је истовремено био знак да Он контролише своју смрт и да је Његово дело искупљења свршено, завршено и испуњено. Како необично! Док је наша смрт радикално неиспуњење, Његова је потпуно испуњење.
Дан Христове смрти постао је наш прави рођендан. „Унутар мистерије Христа мртвог и васкрслог, смрт добија позитивну вредност. Чак и ако се чини да физичка, биолошка смрт још увек влада, она више није последња фаза у дугом деструктивном процесу. Она је постала незаобилазан пролаз, као и сигуран знак наше последње Пасхе, нашег преласка из смрти у живот, а не из живота у смрт.“
Црква је од почетка обележавала годишњи спомен на три одлучујућа и пресудна дана свете историје, односно Велики петак, Велику суботу и Пасху. Велики петак и субота од давнина су се сматрали данима дубоке туге и строгог поста. Велики петак и субота усмеравају нашу пажњу на суђење, распеће, смрт и сахрану Христа. Налазимо се у страшној тајни крајње понизности нашег страдалног Бога. Стога су ови дани истовремено дани дубоке суморности као и будног ишчекивања.
Онај кроз ког је живот створен ради на претварању смрти у живот: „Хајде, да видимо Живот наш како лежи у гробу, да оживи оне који у гробовима својим мртви леже“ (Стихерон Велике суботе). Литургијски, дубоки и страшни догађај смрти и погреба Бога у телу обележен је посебном врстом ћутања, односно одсуством евхаристијског славља. Велики петак и Велика субота су једина два дана у години када се не одржава евхаристијско сабрање.
Међутим, пре дванаестог века био је обичај да се Литургија Пређеосвећених дарова служи на Велики петак. Богослужења Великог петка са богатством својих богатих поука из Светог Писма, врхунске химнографије и живописних литургијских радњи изоштравају страдање Христово и његов космички значај. Песме богослужења на овај дан помажу нам да видимо како Црква схвата и прославља страшну тајну Христовог страдања и смрти.
Химне и молитве за Велики Петак
Петнаести антифон Јутрења (Плагал другог тона) Данас је о крст обешен Онај који је обесио земљу изнад вода/ Онај који је Цар анђела обучен је у венац од трња. Који небеса обавија у облаке, обавијен је пурпуром поруге. Ко је у Јордану ослободио Адама, прима ударце по лицу. Женик Цркве закован је ексерима. Син Богородице копљем је прободен. Поклањамо се мукама Твојим, Христе. Покажи нам и славно Твоје Васкрсење.
У исти дан, Господе, дао си разбојнику рај. Сада под дрветом Крста, просветли и спаси ме.
ИЗВОР: https://www.goarch.org/holyfriday-learn
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 21.04.2022.
