Како да ја применим смирење о коме
многовековна хришћанска мудрост говори?
Мени ће се то тајно дешавање које се зове
смирење остварити у недокучивости поверења
у Бога. Поверење у Бога ћу стећи када ми
молитва буде нешто једноставно и
свакодневно. Тада се ја том другачијошћу
борим против механике овог света који ми
личи на воденицу смрти, у којој се мељу и
нестају лажи и сјајне лепоте.
Механика овог света је изградила атомску
бомбу која је производ људског знања
обремењеног почетним исклизнућем које је
првородни грех. Он постаје наказан јер
показује жељу људску да стекне вечни смисао
у воденици смрти.
Зло има свој почетак, док добро нема свој
почетак. Почетак таквог зла је у нашим
наопаким деловањима. Добро нема почетак јер
оно свој извор налази у оностраним законима
где нема простора и времена. Као што Бог
нема почетак.
Ја то добро могу да откривам изграђујући
своју личност уклањањем наслага зова
овосветске мудрости. Та мудрост ми личи на
ону земљу пуну трња на којој сејач не може да
сеје семе смисла.
