Ако је све лепо
Онда је помало црно,
Као Христ што ми говори
Не морам да знам-
Да ли љубав заиста боли.
Ако је све ветропирно
То зна да заболи-
Себични осмех благ,
У пролећно јутро
Апостолских речи.
Нека ме љубав утеши
И свевидеће око плаво,
И трава што спава-
Са шареним лептирима сна,
Твоја сам песма са усана.
Не морам да знам за ружно
Одавно сам срећу окусио,
Горак пелин најближих-
Нисам се радовао јутру.
Које је доносило хладан ветар,
И лошу мисао у ваздуху.
Воли ме или не воли реч-
Неискрен презир испод ока,
Твоја је реч као мисао дубока
И свака жеља за истином Богом,
Кога ослушкујем у свом срцу.
Налик белим криновима сна,
Не морам да знам баш све-
Онај одозго разуме моје сне,
Са шареним лептирима дана.
