Софија Јовановић рођена је 1895. године у Београду, ћерка месара Јовановића из Душанове улице који је желео да добије сина јунака.
Када је избио Први балкански рат, она се пријавила да буде добровољац – четник и прошла тест пред комисијом коју су чинили апотекар Карић, капетан Воја Танкосић и мајор Васић звани Горски цар. Завршила је обуку у Прокупљу и Врањској Бањи, а прво учешће у борбама имала је на Црној Чуки и Вељој Глави. Била је прва жена борац у српској војсци. Француски репортери назвали су је „српска Јованка Орлеанка“. Тада се њена фотографија нашла и на дописници, а објављена је и у „Малом журналу“ 1912. године.
Када је почео Први светски рат, она је учествовала првој акцији српске војске. Она је као командовала групом бораца који су прешли Саву и пресекли телефонске везе ка Земуну, поставили српске заставе на аустроугарску караулу и заплењено оружје донели до својих положаја.
После тога је учествовала у борбама на Дрини и Колубари, била међу браниоцима Београда 1915. године, прошла повлачење преко Албаније и након тога учествовала у пробоју Солунског фронта.
Чак 13 пута је била одликована, више пута је рањавана, остала је без дела стопала. Након рата се више није појављивала у јавности, удала се за ратног друга и умрла у њеном Београду, 1979. године. Сахрањена је уз војне почасти.
Марко Лакић
Магазин Политика
