Синод Руске православне цркве, под председавањем патријарха московског и целе Русије Кирила, одржан је данас у патриаршијској резиденцији у Даниловом манастиру у Москви. Синод је донео неколико важних одлука.
Синод је изнео свој став о развоју ситуације послије Сабора Украјинске православне цркве одржаног у Кијеву. Ово је први званични став по том питању, након више различитих реакција које су се могле чути претходних дана. РПЦ је овом приликом иступила с оштрим негодовањем у односу на одлуке донете у Кијеву. У резолуцији Синода се каже:
„Са жаљењем је констатован континуирани притисак на епископе, свештенство, монаштво и мирјане Украјинске православне цркве од стране представника украјинске државне власти и екстремистичког дела украјинског друштва.
Изражена је подршка свим епископима, свештенству, монаштву и мирјанима Украјинске православне цркве који се, увиђајући потребу поштовања канона, труде да се придржавају поретка утврђеног Граматом Његове Светости патријарха московског и цијеле Русије Алексија II од 27. октобра 1990. године и канонске норме помињања на службама патријарха московског и цијеле Русије (15 правило Трулског сабора).
Подсећамо да се одлука о промени статуса Украјинске православне цркве може донети само у оквиру канонске процедуре, укључујући и одлуку помесног Сабора Руске православне цркве. Наглашавамо да неовлашћене радње на промени статуса Украјинске православне цркве могу довести до појаве новог раскола унутар ње. На то је скренуо пажњу и Синод Украјинске православне цркве, који је у свом саопштењу од 12. маја 2022. године указао да било какве расправе у вези са животом Украјинске православне цркве треба да се одвијају у оквиру канонског поља и да не доводе до нових подјела у Црква.
Позивамо све епископе, свештенство, монаштво и мирјане на интензивну молитву за очување црквеног јединства.“
Истовремено, Синод је из јурисдикције УПЦ у директну потчињеност патријарху московском примио три епархије УПЦ.
„Као одговор на молбе Његовог Високопреосвештенства митрополита феодосијског и керченског Платона, митрополита симферопољског и кримског Лазара, епископа џанкојског и раздолњенског Алексија, а на основу потребе одржавања ефикасне канонске и административне везе са централним црквеним властима, ради нормалног тока црквеног живота у епархијама којима управљају поменути архијереј, а с обзиром на практичну немогућност редовне комуникације између ових епархија и Кијевске митрополије, примити Џанкојску, Симферопољску и Феодосијску епархију у непосредну канонску и административну потчињеност патријарху московском и цијеле Русије и Светом Синоду Руске православне цркве.
Образовати на територији Републике Крим и града Севастопоља Кримску митрополију у чији састав улазе Џанкојска, Симферопољска и Феодосијска епархија.
Поставити Његово Високопреосвештенство митрополита симферопољског и кримског Лазара за поглавара Кримске митрополије.“
Синод је донeо одлуку и о поновном успостављању службе војног протојереја, дужност свештеника који је у старој Русији корднисао радом војног свешетенства:
„Оживети положај протојереја војног и поморског свештенства који је постојао прије 1918. године.
На дужност протопрезвитера војног и поморског свештенства поставити јереја Олега Овчарова, председника Синодалног одељења за сарадњу са Оружаним снагама и органима заштите правног поретка, до окончања мандата на месту председавајућег.“
Највише реакција је изазвала смена другог човека РПЦ митрополита волоколамског Илариона са свих дужности у Паријаршији и премештај у Мађарску за митрополита будимпештанско-угарског, уз разрешење од дужности председника Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, смене са дужности сталног члана Светог Синода Руске православне цркве и са места ректора Општецрквених постдипломских и докторских студија Светих Кирила и Методија при Одјељењу за спољне црквене односе Московске патријаршије.
На његово место је именован досадашњи митрополит корсунски Антоније.
Митрополит Иларион је био један од најближих сарадника патријарха Кирила, још пре његовог доласка на патријаршијски трон, а његова улога у креирању курса РПЦ за време мандата патријарха Кирила, у годинама тако турбулентним за православље, не да се преценити. Кад је Кирил постао патријарх, Иларион је са места архиепископа бечког и аустријског одмах уздигнут у митрополитско достојанство и место другог човека у РПЦ. Био је један од најмлађих митрополита РПЦ. тако турбулентних за православље. Враћање са места другог човека РПЦ на релативно безначајну епископску катедру је преокрет невиђен у скорије време у РПЦ, које може да значи промену њене спољне црквене политике посебно у погледу односа према одлукама Кијевског сабора УПЦ, које је Иларион оценио позитивно. О овоме посредно говори и оштра реторика управљена према УПЦ, уз експропријацију кромских епархија у директну потчињеност патријарху московском.
Етос
