– Како се дешава, старче, да исту ствар, или догађај, два човека виде сасвим различито?
– Да ли све очи виде подједнако јасно? Да би неко јасно видео, треба да поседује изузетно здраве очи душе, јер само тада поседује унутарњу чистоту.
– А зашто, старче, понекад, један исти догађај један човек сматра благословом, а други несрећом?
– Сваки од њих га тумачи у складу са својом помисли. Сваку ствар можеш да видиш са добре или.са рђаве стране. Чуо сам за овај догађај: „У једном манастиру који се налазио у насељеној области, по типику су служили вечерње и јутрење у поноћ, а долазили су и мирјани, јер је манастир био окружен кућама које cy малопомало саградили већ и сасвим близу манастира. Једном је један млади монах, почетник, заборавио своју келију да затвори и у њу је ушла нека жена. Када је то сазнао, секирације, бриге, зло! О, оскврнила се келија! Страшно, смак света! Узео је алкохола, просуо по поду и запалио да би је очистио! Мало је недостајало да спали читав манастир. Под своје келије је спалио, али своју помисао није. А требало је пре свега своју помисао да спали, јер зло је било у његовој помисли. Да је имао добру помисао, рекао била је жена у његову келију ушла из побожности,.да би јој било на добробит, да би примила благодат, како би се и она у својој кући борила да се духовно обогати и да слави Бога.
Од тога какве су помисли неког човека види се његово духовно стање. Људи доносе суд о нечему у зависности од тога какав садржај имају њихове помисли. Ако њихове помисли не поседују духовни садржај, доносе погрешне закључке и другоме наносе неправду. Ако, на пример, човек, који дели милостињу ноћу да га нико не би видео, види некога касно увече на улици, никада неће помислити ништа рђаво о њему. Али ако тог човека види касно на улици човек који проводи ноћи у греху, рећи ће: „Види ти ниткова, ко зна где је провео ноћ“, јер и сам има таква искуства. Или ако се ноћу, са горњег спрата, чује думдум, неко, ко има добре помисли, рећи ће: „Онај горе прави метаније“, а са друге стране, неко, ко нема добре помисли, ће рећи: „Целу ноћ игра.“ Ако се чује музика, онај први ће рећи: „Како је лепа музика“ а онај други: „Ма какве су то песме?“
Сећате ли се како су се суочили са Христом двојица разбојника, који су били распети заједно са Њим? И један и други су гледали Христа на Крсту, земљу како подрхтава и остало. И један и други имали су помисао! Један од њих, онај са леве стране, хуљаше на Њега и рече: „Ако си ти Христос, спаси и себе и нас!“ (Лк 23,39) А други, онај са десне стране, рече: „А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“ (Лк 23, 41).
Овај се спасао, а други је отишао у накао.
