Човек је тајна. Ми у себи носимо наслеђе многих векова. Носимо све оно добро којим су живели пророци, свети, мученици, апостоли а пре свега Господ наш Исус Христос. Али исто тако носимо и све оно зло које постоји у свету од Адама до данас. Све је у нама. Ту су инстинкти и све остало и све то тражи да буде задовољено. Ако те унутрашње пориве не задовољимо, они ће нам се једног дана осветити – осим ако их не преусмеримо у другом правцу, навише, ка Богу.
Стога треба да умре у нама стари човек и да се обучемо у новог човека. То исповедамо приликом Тајне крштења. Крштењем улазимо у радост Христову. „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал. 3, 27). Друго крштење јесте исповест, којом се човек очишћује од страсти и којом се умртвљује стари човек у нама. Тако благодат Божја долази у нас кроз Свете Тајне.
Господ је говорио Својим ученицима: “ … Утешитељ, Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему…“ (Јн. 14, 26). Дух Свети нас учи свему. Он нас освећује, Он нас обожује. Кад у себи имамо Духа Божјега, постајемо неспособни за било који грех, постајемо неспособни за грешење уопште. Кад у себи имамо Духа Светога, не можемо да чинимо зло, не можемо да се гневимо, да мрзимо, да рђаво говоримо о ближњима, не можемо, не можемо!
Испунимо се Духом Светим! У томе је суштина духовног живота. То је уметност, уметност над уметностима. Раширимо руке, бацимо се у загрљај Христов! Кад дође Христос, све смо задобили. Христос ће преобразити све у нама. Унеће у нас мир, радост, смирење, љубав, молитву, способност за узлет у духовне висине. Благодат Христова ће нас обновити. Ако се Њему обратимо са духовном жудњом, са чежњом, са преданошћу, са љубављу, Он ће нам дати све.
Немогуће је да без Христа исправимо себе. Без Њега нећемо бити у стању да раскинемо окове страсти. Сами по себи не можемо да постанемо добри. „… Јер без мене не можете чинити ништа“ (Јов. 15, 5). Ма колико се трудили, ни у чему нећемо успети. Једно само треба да чинимо – да се обратимо Њему и да Га заволимо „свом душом“ (Мк. 12, 30). Љубав према Христу, само она нам треба! Она је најбољи лек против страсти.
Бог је у душу човекову усадио неку силу. Од човека зависи куда је усмерава, да ли у правцу добра или у правцу зла. Ако бисмо добро могли упоредити са расцветалом градином, препуном цвећа, биља и дрвећа, зло са трњем, а силу која је у нама са водом, тада би се могло замислити следеће дешавање: кад воду наводимо на градину или цветну башту, онда се све биљке развијају, постају зелене, цветају, оживљавају, а истовремено – трње се суши и нестаје јер га нико не залива. Може, наравно, да се деси и обрнуто.
Нема, дакле потребе да се бавите трњем. Немојте да се замарате изгонећи зло из себе. Христос хоће да се не бавимо страстима и ђаволом, противником нашим. Усмерите воду, што ће рећи сву снагу своје душе, ка цвећу, па ћете се радовати његовој лепоти, мирисима, свежини.
Нећете постати свети прогонећи зло. Не обраћајте пажњу на зло. Гледајте у Христа и Он ће вас спасити. Уместо да стојите пред вратима и одгоните непријатеља, презрите га. Да ли са ове стране иде зло на вас? Благо, спокојно, окрените се на ону страну. Другим речима, уколико зло долази на вас да вас позледи, ви своју унутарњу силу усмерите на добро, ка Христу. Помолите се речима: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, а Он зна како и на који начин да вас помилује. А када се испуните добром, више се нећете враћати на зло. И сами ћете, благодаћу Божјом, постати добри. А где онда зло да нађе себи места? Оно ишчезава!
Са Христом је све могуће. Где је ту труд и напор да постанеш добар? Ствари су једноставне: призивајте Бога, а Он ће све преображавати у оно што је добро. Ако Њему дате своје срце, неће преостати места за друге ствари. Када се обучете у Христа, нећете више улагати никакав напор за стицање врлине. Он ће вам је дати. Да ли вас обузима страх и разочарење? Само се окрените ка Христу, заволите Га просто, смерно, без претензија, и Он ће вас Сам избавити. Окрените се ка Христу и реците, попут апостола Павла, са смирењем и надом: „Ко ће ме избавити од тела смрти ове?“ (Рим. 7, 24). Крените дакле, ка Христу, и Он ће одмах доћи; одмах ће благодат Његова почети да дејствује.
Из књиге: Живот и поуке Светог Порфирија Кавсокаливита, ( Беседа, Нови Сад)
