Краљ Александар Карађорђевић свакако је једна од најконтраверзнијих личности у
модерној српској историји. Док савремена српска историографија данас сматра да је краљ Александар свакако најзначајнији српски и југословенски владар у двадесетом веку,велики број људи данас негативно гледа на све оно што је краљ урадио, пре свега због комунистичке пропаганде, јер је ваљало представити комунисте као једине антифашисте у Југославији, а све што има везе са Карађорђевићима, као великосрпски национализам и власт српске буржоазије над осталим народима у Југославији..
Управо због тога данас је колективно сећање Срба на краља Александра негативно
пре свега јер се на њега гледа као на оног који је творац Југославије, која се у размаку од педесет година два пута крваво распала и на увођење такозване шестојануарске диктатуре.
Прича о краљу Ујединитељу је неисцрпна као и о разлозима које је имао да створи
Југославију, или успостави диктатуру…
Најбољи показатељ ко је био краљ Александар су његови непријатељи. Најважнији
догађај који осветљава његову биографију и говори ко је уствари био Александар је
његово убиство. Краљ пада као прва жртва фашизма у Европи. Непосредни организатори атентата биле су хрватске усташе а извршиоци припадници „македонске“ и бугарске ВМРО. Ревизионистичка Мађарска обезбедила је завереницима обуку, простор и логистичку подршку. Мусолини и фашистичка Италија најнепосредније су учествовали у завери, тако што су после атентата прикривала злочинце. На крају крајева и сам Адолф Хитлер желео је смрт краља Александра, није му одговарао снажан и доминантан монарх, последњи европски апсолутистички владар, предводник балканских савеза, европски оријентисан а образован у Русији.
Чак се и краљевим западним савезницима није свидела независна спољна политика
Александра Карађођевића. Британија није била задовољна јер је краљ спречавао да
енглеска експлоатише српске руднике. Француска се после атентата држала по страни јер није желела да се супротставља Мађарској и Италији које је тада 1934. желела да види на својој страни у борби против фашистичке Немачке. Након смрти Александра
Карађорђевића, Британији је било лако да преко својих агената уведе Југославију у рат против Немачке и остави Југославију на цедилу, најпре 1941. (када је кнез Павле рекао Британском министру војске у очи другог светског рата: „гурате нас у рат са Немачком, макар нам дајте оружје или кредите да се сами наоружамо“ дословно су му одговорили да ми нападнемо Албанију па преко Албаније Италију и да тако дођемо до оружја) а затим и 1944. препустивши нас комунистичкој диктатури.
Држање наших западних савезника према нама поновио се и 1991. године када се
Немачка одмах вратила својим старим, природним савезницима, пре свега Хрватској, али и Словенији, а ми смо поново остављени на цедилу, препуштени од Британије и
Француске Немачкој интересној зони.
Прича о витешком краљу мученику је преопширна и остајем вам дужан беседу о
краљу Александру Карађорђевићу за неку другу прилику:
Данас, желим да вам кажем пар реченица о библиотеци краља Александра.
Приликом моје последње посете Белом Двору, добио сам невероватне податке:
наиме, краљ Александар Карађорђевић био је велики библиофил. У периоду од 1918. па до његовог убиства 1934. Краљ је сакупио близу педесет хиљада књига. Након другог светског рата, десет година после атентата у Марсеју, они који су подигли револуцију, рушећи такозвану српску буржоазију, уселили су се у кућу краља Александра и преотели наслеђе краља. А пар година касније, Сједињене Америчке Државе су Јосипу Брозу вратиле злато краљевине Југославије, од којих ова комунистичка Југославија живи до краја седамдесетих година двадесетог века.
Током комунистичке диктатуре, која још увек траје у неку руку, књиге су полако
крадене и нестајале су једна по једна.
Када ми Срби, поново преузимамо Бели Двор, након пада Слободана Милошевића
2000. године, опет само делимично, јер је Његово Краљевско Величанство принц
престолонаследник Александар Карађорђевић још увек подстанар у својој кући, кући коју је његов деда правио својим рукама, од својих пара, своје апанаже, у библиотеци је затечено само десет хиљада књига…
Примерци непроцењиве уметничке вредности, нашли су се у рукама
комунистичких генерала…
Овај црвени комплет са моје десне стране је прво комплетно издање романа
Фјодора Михајловића Достојевског на Немачком језику.
Свештеник Стеван Стефановић
