Да ли би било паметно да када се аутомобилу поквари мотор ви почнете да размишљате о новим спојлерима или фелнама? Да ли би то било одговорно или у крајњој линији, да ли би то било нормално? Шта би то говорило о вама? Оно што је сигурно јесте да би такав приступ био сигуран показатељ да аутомобил неће бити поправљен. Барем не у скорије време…
Мало неконвенцијалан почетак текста, зар не? Међутим, увек добијам критике да треба да упростим, тако да мислим да је ово веома упрошћено питање – да ли ћемо мотор аутомобила поправити уколико не размишљамо о њему, нити предузимамо ишта по том питању, заклањајући се иза чињенице да ипак мислимо о том аутомобилу јер ето узећемо повољно фелне за њега или ћемо надоградити на њега какве лепе спојлере?
Да ли је ово довољно јасно? Довољно упрошћено?
Е, ако јесте, онда ћете схватити зашто морамо непрестано и што више говорити о ЕВХАРИСТИЈИ и нашој обавези да се причешћујемо на свакој Литургији!
Једноставно, мотор наше Цркве и нашег народа се покварио! Морамо да га поправимо али не тако што ћемо размишљати о спојлерима већ тако што ћемо веома одговорно засукати рукаве и приступити квару мотора.
Шта је квар мотора у нашем народу?
То што нема Христа!
Свакако да Га има на уснама и делимично у обичајима али Га нема у практичној примени. Нема Га на дневној бази. Што није ни за зачудити јер Му НЕ ПРИСТУПАМО!
Но, добро, оставимо се параболе о мотору и спојлерима. Увешћу сада џокер карту! Неког чије мишљење цени и старо и младо и ко је апсолутни ауторитет у свим интелектуалним слојевима нашег народа. То је ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ, а он каже:
”Орач оре у њиви. Не понавља ли орач сваког секунда исти посао? Како би иначе њиву узорао, ако не би од јутра до мрака дубио бразду за браздом.
Путник корача путем. Не понавља ли путник сваког секунда исти посао, исти труд? Како би иначе пут прешао, и својој мети стигао.
Дрводеља даске деља у радионици. Не понавља ли дрводеља са сваком даском исти посао, исти напор? Како би иначе спремио поручени број издељаних дасака.”
Схватате ли сада зашто се мора говорити о причешћивању? Стално? И поред тога што се може чути опаска како је то досадна или чак превазиђена тема? Како уноси немир унутар разних правослaвних ФБ или Вибер група!
Да ли схватате да се то једноставно мора понављати?
Опет и опет, како почиње једна прозба на Литургији! Пошто Црква није простор палијатива и лепих уметности где ћемо разгалити душу и утећи од проблема свакодневице. ТЗВ озбиљних проблема. Пишем ТЗВ јер буквално нема већег проблема од тога да неко не усели Христа у сопствени живот. Дапаче, то је основ свих даљих проблема. То је рупа безнађа која унутар нашег јаства никада неће бити попуњена уколико почнемо да је ситимо и толимо на њивама глади!
Владика Николај наставља:
”Нису ли, браћо, сви наши корисни послови састављени од низа и низа понављања? Нека се, дакле, не олењи проповедник истине, и не каже: чуо сам то једанпут, и не треба више да слушам!”
Да, чуо сам једанпут да је старац НН рекао да је лоше и неодговорно често се причешћивати и то је све! Па зар је тај старац НН дао живот за човека? Да ли је он спасао човека? Да ли се у тој Чаши налази његова крв или његово тело? Да ли је на њему, или било коме другом, да оспори Христов позив упућен нама? Сваком човеку? Или, боље питање, шта би старац НН онда рекао разбојнику са крста? Ап Павлу? Мојсију Угрину? Нашем краљу Милутину (посебно њему)… ма, сваком живом човеку који се покајао због сусрета са Христом!
Но, владика наставља:
”О проповедниче истине, не убој се да понављаш и понављаш; да поновљено учиш и поновљено опомињеш. Без понављања нити се њива узоре, нити пут превали, нити јапија издеља. А ти си за то, да ореш, да водиш, да дељаш.”
Чуо сам те Владико и владико и зато нећу стати! Бићу досадан и доследан! Унаточ свим ФБ дислајковима или Вибер комешањима. Надам се да ћу њиву узорати и доживети да видим класје како се жути под сунцем победе, које јеси Ти, Господе!
А, ево шта владика Николај поручује свима Вама:
”О слушатељу истине, не погорди се и не реци, да си једном чуо истину. Истина је храна за душу. Ти си јео хлеб и данас, и јуче, и прекјуче, и месецима и годинама. И опет ћеш га јести, да би тело твоје било здраво. Храни и душу. Храни је истином, истом истином, и јуче и данас и сутра, све до смрти. Да душа твоја буде здрава и снажна и светла.”
Дакле, само се немојте погордити у закључку да сте у неколико реченица схвaтили целокупну мудрост Источног хришћанства. Немојте бити бахати и мислити да три цитата од НН стараца јесу end game Православља.
Погледајте себе! Јесте ли сретни јер ако нисте право је време да сретнете Христа. Зато отиђите на Литургију и одазовите се Његовом позиву да би нам било како владика Николај завршава ову беседу:
”О Господе Исусе, храни нас сваки дан и сваки час истином Твојом – Тобом, о Исусе, храно слатка! Теби слава и хвала вавек. Амин.”
Мислите о томе…
*Епископ Николај, ОХРИДСКИ
ПРОЛОГ, Сабрана дела, књига 13, Глас
