Непрестано су на удару гнусних лажи, клевета и увреда канонски епископи наше Мајке Цркве и то зато што су Христови, док неканонски и самозвани архијереји немају такве проблеме, већ самовољно поступају и слободно наступају као ревносни чувари истините светоотачке вере у новооснованим неканонским Епархијама које називају слободним, истинским, катакомбним и потпуно правоверним заједницама. Сматрају се прогоњеним, а нико им не забрањује да чине то што чине, упадају на територије Епархија канонских епископа и то са циљем да придобију део стада, а надлежног епископа ништа не питају, већ га називају јеретиком, кривоверним и залуталим на путу истине Божије, не би ли тако убедили вернике да постану део њихове заједнице, која је основана са жељом за духовном влашћу, што дотични неканонски архијереј није могао да добије у Цркви у којој је одавно крштен, миропомазан, школован, али није успео да научи да буде послушан духовницима, већ се одметнуо и изван Цркве успео да издејствује сопствену хиротонију да би са митром на глави проповедао истину и упућивао лажи и клевете на своје учитеље који су остали у Цркви, а он је неправедно прогнан, но, поњеговом расуђивању, правда је стигла и удостојен је епископског чина. Ова пошаст све више узима маха и шири се великом брзином, тако да је све теже канонским архијерејима да издрже искушења која им долазе са друге стране од духовних вукова који би да растргну стадо што следи своје праве пастире под окриљем Мајке Цркве.
Милош Димић
