Заиста су ретки људи који не могу да разумеју ове конкретне речи: ”Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.” (Мт 25:13).

Можда би било фер поставити њима питање да објасне који тачно део од ове реченице јесте остао мистериозан за њих?

Међутим, када се једном пређе граница која раздваја спознају истине од спознаје лажи и произвољног закључивања, тада сваки корак напред јесте у ствари два корака уназад. Након неког корака сам темељ логике постаје ирелевантан и растегљив у личним нерастегљивостима приступу Тајни над Тајнама.

У људској палој природи јесте ваљда садржана та жеља да зна оно што је се не тиче и што у крајњој линији не може ни апсорбовати својим интелектуалним капацитетима. Зато је Христос још јасније поцртао да та сфера предпостављања, заправо не само што није досежна него чак није ни битна у контексту нашег духовног усавршавања. Он је рекао:

”Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу.” (Д.А. 1:7). Оно што је битно за нас, како тада тако и сада, јесте оно због чега је Дух Свети сишао на нас а то је да бисмо могли сведочити Христа ”до на крај овога света.” (Д.А. 1:8) Али не предикцијама о Његовом доласку већ властитом усрдношћу објављивања Његовог присуства у сваком оном ког сусретнемо или кога имамо пред собом јер ”ако не учинисте једном од ових најмањих ни мени не учинисте.” (Мт 25:44).

Но, у времену смо побрканости појмова и присиле неких не тако јасних нити функционалних обичаја који стежу било и развој нашег духа. Те онда ”ручицама молитве” ми изражавамо слагање са неким Хришћанским истинама само зато јер уместо ”намасте” пишемо ”амин” док су нам подједнако нејасна оба та термина. На жалост, ”духовници”, који су у себи објединили традицију истока, изражену фигуром гуруа, са традицијом хришћанства, изражену речцом ”амин” уместо ”намасте” у коментарима, крећу да ”тренирају строгоћу” над тим тако збуњеним народом. Да их плаше демонима, паклом и скорим доласком Христовим. Свакако, у том својству појмова то није више Други долазак Христов већ Дан Суда, Дан Страшног Суда, Дан Казне, Дан када ће се пећи Геене напокон отворити и када ће се сумпорна језера напунити свима онима који се нису слагали са свима нама.

”Тај дан је близу!” – јесте узвик тих гуруа хришћанске провенијенције већ неколико векова и у тих неколико векова и даље се разуме да близана јесте ту, иако се већ два миленијума није конкретизовала.

Ипак, то не збуњује гуруе јучерашњице, као што такође не збуњује ни гуруе садашњице, док је народ био збуњен и тада и сада. С том разликом што сада све одлучније прелази на другу страну на којој је дочекују оригинални гуруи Истока код којих нема Геене нити сумпорних језера. Да, доступност садржаја јесте и овог пута однела поприличну жртву код нашег верног народа. ”Амин” се преточио у ”намасте” без неког јасног превирања.

Све ово о чему пишем најјасније се може илустровати ликом и делом Вилијама Милера, каубоја који је заволео Христа, али не онаквог какав је Он заиста већ онаквог каквог би он волео да буде. И нормално, под тим условима, да се зна и када ће Он поново да дође.

Писања као што су ”не знате ни дана ни часа” или ”Вама није дано да знате” нису ни мало збуниле Милера који је математички присупио Библијским прорачунима (што је чудо своје врсте јер је Милер био неписмени фармер).

Пажљиво ”изучавање” Библије и математички ”прорачуни” књиге пророка Данила довели су га 1818. године до убеђења о близини краја света, Другог доласка Христовог и Његовог хиљадугодишњег Царства. Наступање Страшног Суда је било тачно означено – 1843. година. Када су Милера подсећали на Спаситељеве речи о томе да нико не може знати ни дана, ни часа Његовог Другог доласка, Милер је одговарао да он не предсказује дан, нити час, већ годину (ово је најјаснији пример аргумената и пута којим креће особа која прекорачи границу знања истине и зађе у непрегледно царство властитих претпоставки).

Милер је то урадио, јер… зар не да је логично? Ево изложићу вам овде дискурс његовог математичког ”прорачуна” па процените сами!

По пророштву Данила (Дан. 8:14) Светиња Божија ће бити оскрнављена током 2300 дана (он је сматрао година). Пошто су тих 2300 година почели 457. г. пре Христовог рођења, од тренутка наређења цара Артаксеркса о обнови Јерусалима, одузимајући 457 од 2300 добијамо 1843. годину. Логично, зар не?

Међутим, дошла је та 1843. година. Народ је у хистерији чекао Други долазак, али се ништа није догодило. Милер је почео са надом да тражи грешку и одложио датум доласка за 21. март 1844. године. Али ни тада се ништа није догодило. Милер је упао у депресију. Тада је Чарлс Сноу – Милеров следбеник, такође полуписмен – израчунао и указао на тачно време Другог доласка Христовог – 21. октобар 1844. године. (он је додао причу о десет девојака где је Женик окаснио до поноћи (Мт. 25:6), тако да је целу половину дана, а то ће рећи пола године, Себе приморао да чека!?!?).

Милер је поверовао да је управо тај датум тачан. Његова увереност се прелила на друге људе, следбенике, такође полуписмене као и он што је био. Сви су престали да сеју и да раде, окупили су се у белим одеждама на планини у држави Њујорк, ухватили се за руке и певали Кумбаја у очекивању вазнесења на небо.

Означени дан је прошао, а ништа се ни овога пута није догодило. Тај дан је постао дан ”Великог разочарења” (званични термин који се користи у уџбеницима посвећеним религији у САД). Верни Милеров следбеник, Хајрам Едсон, такође један из плејаде полуписмених Милерових каубоја и теолога и духовника, шетајући се дан након ”Великог разочарења” по пшеничном пољу, добио је „откровење од Бога“ да се долазак Господњи ипак догодио, али да је у питању био Небески долазак!? Дакле, Он је дошао… али не буквално.

Христос је заправо ушао у Светињу Светих Небеског храма где раније није могао да уђе. Тамо је почео „суд испитивања“ (вечито нека испитивања и процеси разоткривања), то јест да разматра живот сваког хришћанина и суди ко је ”достојан”  васкрсења, а ко није (такође индикативан термин код свих апокалиптичата јуче, данас и сутра. Уз полуписменост и жеља за ”достојношћу” је такође евидентна код њих). Тај суд ће трајати од 80 до 100 година, а затим ће наступити Други долазак. Тада ће се званично отворити пећи Геене и сезона сумпорних језера може да започне!

Након неког времена им се придружила и ”пророчица” Елена Вајт, девојчица која је ударена каменом у главу, и која је ”прорицала” о начину здравог живота. Многа од тих „откровења“ су била очигледни фалсификат популарних часописа онога времена о „здравом начину живота“. Међутим, адвентисте то није збуњивало…

Ипак, ово није прича о њима! Ово је прича о нама. И о томе зашто не смемо да заменимо Православног свештеника са гуруом и зашто не смемо да слободно интерпретирамо оно што Црква, а не полуписмени духовници-фанатици, није благословила. Црква јесте заједница која је показање да нас Христос никада није напустио. Да је заиста са нама ”у све дане до свршетка света”! (Мт 28:20)

У ономе до себе Га можемо препознати. Или Га никада нећемо угледати.

 

Мислите о томе!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име