Тетрахидроканабинол (ТХЦ) је психоактивна супстанца и главни је састојак у марихуани, поред 400 других састојака. Поред ТХЦ-а, међу најпознатијим компонентама марихуане је канабидиол (ЦБД) и док је ТХЦ одговоран за већину психоактивних ефеката, ЦБД има различите терапијске користи и не изазива „хигх“ ефекат. Марихуана се добија од биљке конопље (Цаннабис сатива) и у светском жаргону постоји преко 200 назива за марихуану, а код нас се најчешће користе термини трава, вутра, ганџа, мара. Може се конзумирати на различите начине, укључујући пушење (у облику цигара или луле), инхалацију (преко вапе уређаја) или конзумирање у облику хране и пића.
По закону Републике Србије, поседовање и употреба марихуане је предмет кривичног кажњавања. Са друге стране, све већи број земаља широм света легализује марихуану за медицинску и рекреативну употребу. Међутим, иако је њена употреба у све већем порасту – марихуана је најчешће коришћена дрога у свету и код нас, истраживања показују да она може имати сложене ефекте на мозак, посебно код тинејџера и младих одраслих људи, као и код дуготрајних корисника.
Како марихуана утиче на мозак?
Марихуана делује на мозак путем хемикалија познатих као канабиноиди, од којих је најпознатији делта-9-тетрахидроканабинол (ТХЦ). ТХЦ се веже за канабиноидне рецепторе у мозгу, што може изазвати промене у расположењу, перцепцији и понашању.
Студије које истражују дугорочне ефекте употребе марихуане код адолесцената на когницију, структуру и функционисање мозга, у поређењу са одраслима, сугеришу да је мозак адолесцената далеко осетљивији на хемикалије у марихуани од мозга одраслих и да употреба марихуане може довести до дугорочних неуроразвојних промена. На пример, нека истраживања показују да хронична употреба марихуане током адолесценције, може довести до смањења коефицијента интелигенције, што се не поправља чак и ако особа престане да користи марихуану у одраслом добу.
С обзиром да људски мозак наставља да се развија до 25. године, употреба марихуане током адолесценције и млађег одраслог доба може утицати на овај развој и може довести до оштећења способности учења и памћења, преко утицаја на то како мозак гради везе између области које су неопходне за ове функције. Развој мозга адолесцената, који се наставља у раним одраслим годинама, фокусира се на фино подешавање неуронских путева, који доприносе зрелости мозга и развоју префронталног кортекса, који је одговоран за процену ситуација, доношење одлука и контролу емоција и импулса. Претходно наведено указује да дуготрајна употреба марихуане, посебно у овом периоду развоја, може имати негативне ефекте како на когнитивне функције, тако и на емоционалну регулацију.
Краткорочни ефекти марихуане
Пушење марихуане је најбржи начин да се осете ефекти, често унутар 5 до 10 минута, јер се ТХЦ брзо апсорбује кроз плућа и улази у крвоток, а затим се преноси у мозак, а ефекти су најинтензивнији у првих 30 минута до 1 сат, али могу трајати и неколико сати. Са друге стране, када се једе или пије, може проћи од 30 минута до 2 сата до ефеката, јер ТХЦ путује кроз пробавни систем пре него што уђе у крвоток, али они могу трајати дуже, често између 4 и 8 сати, а понекад и дуже, у зависности од дозе и индивидуалне брзине метаболизма. Краткорочни ефекти могу укључивати:
Промене у расположењу и понашању. У зависности од дозе и индивидуалних предиспозиција, марихуана утиче на емоционалну стабилност и може изазвати осећај еуфорије и опуштености, уз безразложно смејање, па чак и повећану креативност, али и анксиозност, нападе панике, депресивне симптоме или параноју. Ови ефекти отежавају обављање свакодневних активности, а након завршетка деловања корисник пада у стање поспаности и може се јавити недостатак било каквог интереса и мотивације.
Поремећај когнитивних функција. Марихуана може изазвати проблеме у краткорочном памћењу, отежати концентрацију, процену ситуације и доношење одлука. Корисници могу имати потешкоће у учењу нових информација или у обављању задатака који захтевају висок ниво пажње.
Повећан апетит. Конзумација марихуане може довести до интензивне жеље за храном, посебно за нездравим намирницама, са више калорија или шећера. Повећан апетит може бити последица утицаја ТХЦ-а на центар за награђивање у мозгу.
Промене у перцепцији. Марихуана може променити начин на који корисници доживљавају време, па особа има утисак да време спорије протиче. Може доћи до изобличења перцепције звукова, боја (најчешће појачана осетљивост на звуке и боје), али и величине објеката.
Повећана срчана фреквенција. Након конзумирања марихуане, срчана фреквенција може порасти, што може изазвати осећај убрзаног рада срца. Ово може бити нарочито проблематично за особе са срчаним обољењима. Такође, могу се јавити још неки физиолошки симптоми, као што су црвенило очију, сувоћа уста, мучнина, вртоглавица, појачано знојење.
Утицај на координацију и моторичке функције. Марихуана може утицати на моторичке вештине, координацију и способност концентрације, што може отежати обављање сложених задатака, као што су вожња или управљање машинама, а смањена координација и успорене реакције повећавају ризик од несрећа и повреда.
(Пхото бy Рдне фром Пеxел)
Дугорочни ефекти марихуане
Дугорочни ефекти марихуане су бројни:
Промене у структури мозга. Нека истраживања сугеришу да дуготрајна употреба марихуане може узроковати промене у структури мозга, укључујући смањење волумена одређених подручја мозга (као што су хипокампус и амигдала) који су повезани са когнитивним функцијама и емоционалним процесима.
Ментални поремећаји. Дуготрајна употреба марихуане може повећати ризик за менталне поремећаје. Истраживања су показала да може допринети развоју анксиозности, депресије, али и психотичних поремећаја, као што је схизофренија – код особа које имају предиспозицију за ове болести! У посебном ризику су млади са нестабилним идентитетом и лошом саморегулацијом емоција, код којих краткотрајни психотични испади нису реткост.
Проблеми са плућима. Пушење марихуане може изазвати респираторне проблеме, сличне онима изазваним пушењем цигарета. Ово укључује хронични кашаљ, бронхитис и честе прехладе. Осим присуства ТХЦ-а, количина катрана који удахну пушачи марихуане и ниво карбон моноксида који се апсорбује су три до пет пута већи него код пушача дувана, па дуготрајно пушење марихуане може довести до оштећења или уништења плућног ткива што доводи до абнормалне функције плућа, као и до емфизема и рака плућа и дисајних путева.
Кардиоваскуларни проблем. Дугорочна употреба марихуане може имати различите ефекте на кардиоваскуларно здравље, укључујући повећање срчаног ритма, промене у крвном притиску и могуће утицаје на здравље крвних судова.
Зависност. Иако марихуана не изазива физичку зависност, као неке друге психоактивне супстанце, око 9% особа које користе марихуану развије зависност. Ризик је већи код особа које почну са употребом током адолесценције и младости и код особа које чешће користе. Симптоми зависности могу укључивати снажну жељу за дрогом, потешкоће у контролисању употребе и негативне последице по свакодневни живот, као што су проблеми у вези са послом или образовањем, због смањење жеље за обављањем свакодневних активности и постизањем циљева.
Утицај на социјалне вештине. Редовно коришћење марихуане може отежати развој социјалних вештина код адолесцената, што може утицати на њихове односе са вршњацима и породицом. Такође, код одраслих корисника може имати штетне ефекте на социјалне односе, услед смањење жеље за дружењем.
Медицинска употреба марихуане
Марихуана се све више користи у медицинске сврхе, због својих потенцијалних користи у лечењу различитих стања:
Ублажавање хроничног бола. Медицинска марихуана може помоћи у лечењу хроничног бола, посебно код стања као што су артритис, фибромиалгија, неуропатска бол и болови повезани са канцером.
Контрола мучнине. Користи се за смањење мучнине и повраћања изазваних хемотерапијом код пацијената са канцером.
Повећање апетита. Може стимулисати апетит, што је корисно за људе са стањима као што су ХИВ/АИДС или канцер, где може доћи до озбиљног губитка тежине.
Побољшање спавања. Може помоћи и у побољшању квалитета сна и ублажавању проблема са несаницом.
Смањење спастичности. Марихуана има ефекта и у ублажавању симптома спастичности – стање које карактерише повећани мишићни тонус или мишићна укоченост, што може резултирати ненормалним мишићним покретима, а јавља се код особа са мултиплом склерозом и другим неуролошким стањима која узрокују мишићне грчеве.
Медицинска марихуана се користи под строго контролисаним условима и под надзором лекара. Количина и врста марихуане, као и начин употребе, морају бити прилагођени специфичним потребама пацијента како би се минимизовали ризици и побољшали терапеутски ефекти.
Марихуана има различите ефекте на физичко и ментално здравље, и док њена употреба у медицинске сврхе може донети одређене користи, она такође носи ризике и потенцијалне штетне последице. Пре него што се одлучите за употребу марихуане, било у рекреативне или медицинске сврхе, важно је да се адекватно информишите како бисте разумели све могуће ефекте и ризике. Информисаност и одговорно понашање кључни су за доношење исправних одлука у вези са употребом ове супстанце.
Аутор је психолог и едукант РЕБТ психотерапије
psihoterapijaipsiholoskosavetovanje
