О пешадијском пуковнику, социологу и професору Тодору Љ. Павловићу из Јагодине, првом српском официру који је докторирао на Сорбони и првом српском школованом социологу, готово да ништа није написано, чак се и не помиње у Споменици погинулих и умрлих српских официра 1912-1918. године.
Чак нема ни одредницу у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој, у којој су обрађени многи заслужни српски официри, од којих је већина испод његовог нивоа – наводи пуковник у пензији мр Велимир Иветић у тексту “Официри из Јагодине – најзаступљенији припадници врха војне интелектуалне елите Kраљевине Србије у 20. веку” у часопису “Kорени” јагодинског Историјског архива “Средње Поморавље”, објављеног 2003. године.
Павловић је и први грађанин Србије који је одликован француском Легијом части, са три Kарађорђеве звезде за храброст и војничке заслуге, Златном медаљом за храброст и са четири споменице.
Једна улица у Београду понела је његово име, али јој је 1948. године враћен назив Есад-Пашина. Дипломирао је у Паризу 1909. године на Високој школи друштвених наука, социолошкопедагошком одсеку, а докторирао на Сорбони 1911. године тезом “Демократски идеал и војна дисциплина”.
Дисертација је одмах штампана у Паризу, постала је део обавезне литературе у француским војним школама и стигла у библиотеке многих земаља, међу којима су били и многи универзитети у САД. Тему је посветио краљевићу Ђорђу.
Био је истакнути војни писац, професор Војне академије и најмлађи члан њеног савета у 20. веку, један од најспособнијих и најзаслужнијих ратних команданата, који је увек јуришао на челу свог батаљона и пука, а био последњи у одступању. Погинуо је када је био на зачељу заштитнице приликом повлачења преко Албаније крајем 1915. године. Није било никога ко би извукао тело, па је оно постало плен Арнаута – каже за “Новости” историчар Драгослав Дедић, који је о њему писао у недавно објављеној књизи “Јагодина у Првом светском рату” и додаје да је донедавно било непознато да је Павловић био и најутицајнији члан уређивачког одбора независног војног листа “Војска”.
Инспирисан Дедићевим текстом, Александар Рацић, који ради презентацију Историјског архива на интернету и одржава друштвене мреже и сајт ове установе, на јутјуб-каналу “Непокорив” урадио је видео о пуковнику Павловићу и “филмски” оживео његову причу.
Новости
