Хтели сте да вам причам
И милујем по шкољки ува
Али нисам томе вичан
До сад ми публика била глува.
Хоћете да чујете благе речи
И хвалоспеве о своме животу
Али боље да ме неко спречи
Да не причам своју и вашу срамоту.
И кад бих рек’о шта глава мисли
И горчину срца просуо пред вас,
Сви бисте од муке одмах свисли,
А ја бих морао да тражим спас.
Зато ћутим и мисли гутам,
Нећу ништа ником да кажем;
Боље да сам вечно лутам
Него да језик мој вас лаже.
Из књиге – Питам се
