Nauka koja se bavi proučavanjem prostora u komunikaciji naziva se proksemika. Ovaj termin je prvi put upotrebio Edvard Hol, a danas se koristi kada se spominje prostorna udaljenost između dva sagovornika. Takođe je izdvojio četiri zone korišćenja prostora, a to su:

1) intimna zona (manje od 15m udalljenosti): Čine je zagrljaj i neposredan telesni dodir. Izraz je velike psihičke bliskosti između osoba;
personalna zona (15cm-45cm udaljenosti): Ovu razdaljinu održavaju osobe koje se dobro poznaju;
2) društveno-konsultacijska zona (0,80m-4m udaljenosti): Uobičajena distanca između ljudi koji zajedno nešto preduzimaju. U ovoj zoni nema dodirivanja, ali kontakt očima je najintenzivniji;
2) javna zona (do 4m udaljenosti): Komunikacija formalnog karaktera.

Manja distanca svojstvena je bliskim i ekstrovertnim osobama, dok introvertne i osobe koje se ne poznaju teže javnoj i socijalnoj zoni.

Zauzimajući jedan prema drugome određeni položaj, učesnici u komunikaciji izražavaju postojanje određenog međusobnog socijalnog odnosa.

Somer i Kuk su istraživali socijalni odnos prema mestu koje su ispitanici zauzeli za stolom.

Kada postoje razlike u mišljenju ili tokom rapsrave o važnoj temi, sagovornici će zauzeti mesto na suprotnim stranama stola. Najčešće će pripadnici suprotnih polova među kojima postoje naklonost i simpatije sesti jedno pored drugog. Ovaj položaj mogu odabrati i prijatelji raspoloženi za ćaskanje. Osobe koje se ne vole i ne žele da stupe u kontakt ili nisu raspoložene za komunikaciju, izabraće da sednu dijagonalno od sagovornika.

Svojim ponašanjem u vezi sa personalnim prostorom najčešće dajemo drugima do znanja o svojim očekivanjima i osećanjima. Najosetljiviji smo ukoliko se remeti prostor koji ograničava naše telo, tzv. personalni prostor.

Ako dođe do toga, uslediće osećaj nelagodnosti, a zatim ćemo kompenzatorskim aktivnostima ublažiti dejstvo povrede personalnog prosora. U tom slučaju, odstupićemo od uobičajenog ponašanja i postaćemo uznemireniji, što ide u prilog inspektorima koji ispituju zločince.

Ipak, tokom dodirivanja, učesnici u komunikaciji dobrovoljno ruše ograničenost svog ličnog prostora. Čulo dodira je prvo koje se razvije nakon rođenja. Naučno je dokazano da je emocionalni razvoj beba usporen, ukoliko nisu dodirivane.

Mark Knap je napravio eksperiment u kome je trebalo oceniti ljubaznost bibliotekara. Pozitivnije ocene su mu dali oni koje je neprimetno dodirnuo nego oni sa kojima nije ostvario nikakav fizički kontakt. Ljudi će se radije dodirivati kada pružaju savete,nego kada ih primaju.

Takođe, veća je verovatnoća da će dodirnuti osobu od koje traže uslugu, nego onu kojoj pomažu. Zagrljaji će biti duži na rastancima, dok će muškarci pre biti ti koji će inicirati dodirivanje.

 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku, preuzmite našu aplikaciju za ANDROID

kultivisise.rs

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime