Наука која се бави проучавањем простора у комуникацији назива се проксемика. Овај термин је први пут употребио Едвард Хол, а данас се користи када се спомиње просторна удаљеност између два саговорника. Такође је издвојио четири зоне коришћења простора, а то су:
1) интимна зона (мање од 15м удалљености): Чине је загрљај и непосредан телесни додир. Израз је велике психичке блискости између особа;
персонална зона (15цм-45цм удаљености): Ову раздаљину одржавају особе које се добро познају;
2) друштвено-консултацијска зона (0,80м-4м удаљености): Уобичајена дистанца између људи који заједно нешто предузимају. У овој зони нема додиривања, али контакт очима је најинтензивнији;
2) јавна зона (до 4м удаљености): Комуникација формалног карактера.
Мања дистанца својствена је блиским и екстровертним особама, док интровертне и особе које се не познају теже јавној и социјалној зони.
Заузимајући један према другоме одређени положај, учесници у комуникацији изражавају постојање одређеног међусобног социјалног односа.
Сомер и Кук су истраживали социјални однос према месту које су испитаници заузели за столом.
Када постоје разлике у мишљењу или током рапсраве о важној теми, саговорници ће заузети место на супротним странама стола. Најчешће ће припадници супротних полова међу којима постоје наклоност и симпатије сести једно поред другог. Овај положај могу одабрати и пријатељи расположени за ћаскање. Особе које се не воле и не желе да ступе у контакт или нису расположене за комуникацију, изабраће да седну дијагонално од саговорника.
Својим понашањем у вези са персоналним простором најчешће дајемо другима до знања о својим очекивањима и осећањима. Најосетљивији смо уколико се ремети простор који ограничава наше тело, тзв. персонални простор.
Ако дође до тога, уследиће осећај нелагодности, а затим ћемо компензаторским активностима ублажити дејство повреде персоналног просора. У том случају, одступићемо од уобичајеног понашања и постаћемо узнемиренији, што иде у прилог инспекторима који испитују злочинце.
Ипак, током додиривања, учесници у комуникацији добровољно руше ограниченост свог личног простора. Чуло додира је прво које се развије након рођења. Научно је доказано да је емоционални развој беба успорен, уколико нису додириване.
Марк Кнап је направио експеримент у коме је требало оценити љубазност библиотекара. Позитивније оцене су му дали они које је неприметно додирнуо него они са којима није остварио никакав физички контакт. Људи ће се радије додиривати када пружају савете,него када их примају.
Такође, већа је вероватноћа да ће додирнути особу од које траже услугу, него ону којој помажу. Загрљаји ће бити дужи на растанцима, док ће мушкарци пре бити ти који ће иницирати додиривање.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
kultivisise.rs
