„Duša je pretežnija od jela i telo od odela.”
(Lk. 12;23)
 „I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu
ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može
i dušu i telo pogubiti u paklu.” (Mt.10;28)

 

U samom središtu živokiptećeg utvrđenja, živeo je mrav, koji je žarko želeo da postane vojnik. Ali, želja nikako da mu se i ostvari! Jer, svaki put kada bi vojska došla po nove regrute, njega bi, nekim slučajem, regrutacija obišla. I on je zbog toga silno tužio.

Videći ga tako neveselog, njegov najbolji prijatelj, koji je, poput njega, i sam pripadao kraljičinoj gardi, priđe mu i reče:

– Prijatelju, čemu takvo lice?! Kakvom si ga to teškom brigom nagrdio?
I tužni mrav mu poveri svoju muku.
– Voleo bih da, umesto što dadiljam buduće vojnike, i ja sam postanem jedan od njih.
A prijatelj mrav ga pogleda u čudu.
– Zar luduješ? Šta ti, bre, fali? Uživaš, jedeš, piješ i ni o čemu se ne premišljaš… Kraljica ti, more, iz ruke jede; sva je u milosti tvojoj! Za čega te, za ime sveta, takve rugobe od misli smućuju? Oni gore sanjaju o ovakvom životu, a ti ga odbacuješ. Prođi se gluposti!
Međutim, umesto da uteši, njegov savet samo pojača mravlju setu i on ne izdrža, već uzvrati:
– Ono što tebi predstavlja slast i užitak, za mene je i bez ukusa i bez mirisa; tek puko mrtvilo i bescenje, od koga oba kopnimo. A sticati u boju, e, moj prijatelju, ne samo da dobija na ceni, već zavređuje i poštovanje! I života je vredno iskustvo!
Zaneti pričom, oni ne primetiše kako ih iz prikrajka motre kraljičine tople oči.
Prišavši im i pogledavši svog tužnog poslušnika, ona mu se obrati rečima:
– Uspravi, vojniče, svoje srce! Od danas ja garantujem za tebe!
I od tog dana, na njegovu radost, svršiše mravlji snovi o vojsci, a otpočeše vremena vojničkog života.

 

* * *
Nažalost, današnja najčešća i najrasprostranjenija bolest, bolje rečeno – pošast čovečanstva, jeste uzdizanje telesnog i materijalnog nad duhovnim. Time samo dopunjujemo meru onih otaca, sa kojima zajedno salivamo ono isto zlatno tele, oko kojeg „… poseda narod, te jedoše i piše, a posle ustaše da igraju.” (2.Moj.32;6) No, kako oni završiše, moglo bi i nas zadesiti, da „pogibe naroda u onaj dan do tri hiljade ljudi.” (2.Moj.32;28) „A ovo biše ugledi nama, da mi ne želimo zala, kao i oni što želeše.” (1.Kor.10;6) I zato, dok još, može-biti, imamo vremena, priljubimo k srcu prvo Hristove reči: „… Gledajte i čuvajte se od lakomstva, jer niko ne živi onim što je suviše bogat.” (Lk.12;15), a potom i nauk Svetog Apostola Pavla, koji kaže: „Samo živite kao što se pristoji jevanđelju Hristovu, da vas vidim kad dođem ili ako vam ne dođem da čujem za vas da stojite u jednom duhu i jednodušno borite se za veru jevanđelja… Jer se vama darova, Hrista radi, ne samo da Ga verujete nego i da stradate za NJ. Imajući onu istu borbu kakvu u meni videste i sad čujete za mene.” (Fil.1;27,29-30)

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime