Већина прича из Другог светског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих сведочанстава, али ретко видимо причу детета из концентрационог логора за који је ретко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих – пише на порталу на почетку приказа филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића.
Приказивање Антонијевићевог филма почеће у биоскопима широм САД почетком фебруара, а поред трке за „Златни глобус“, представљаће Србију и у трци за 93. награду Америчке академије филмске умјетности и науке – „Оскар“, у категорији за најбољи међународни филм.
Текст на порталу goldenglobes.com бави се историјском позадином приче овог филма. Уз разумијевање за српске жртве, у њему се наводи да је о Јасеновцу, иако је био један од највећих логора за истребљење, у свијету мало ко чуо.
– Овим мјестом управљао је владајући усташки режим, Хрватски револуционарни покрет, како су се сами називали. Они су били ултранационалистичка, фашистичка и терористичка група која је обављала прљаве послове хрватске владе, након што су Хрвати склопили пакт са Хитлером, брутално убијајући и мучећи више Срба, Јевреја и Рома него у већини других концентрационих логора – наводи се на порталу.
Потресна историјска сага „Дара из Јасеновца“ на јединствен начин описује борбу, храброст и страдања српског народа током Другог свјетског рата из перспективе десетогодишње дјевојчице Даре, пренио је „Спутњик“.
Ову трагичну причу, написану на основу истинитих догађаја и свједочења жртава рата, гледаоци из Чикага, Даласа, Хјустона, Атланте, Феникса и других већих градова имаће прилику да погледају од 5. фебруара, а нешто касније филм ће се приказивати и у Филаделфији, Детроиту, Индианаполису, Орланду, Кливленду и бројним другим метрополама широм САД.
Филм, који су подржали Влада Републике Србије и Филмски центар Србије, говори о породици разореној смрћу и раздвајањем, од које остају само десетогодишња Дара и њен двогодишњи брат Будо. Дара преузима на себе мисију да заштити и спаси свог малог брата.
– Редитељ се не либи да прикаже злочине који су почињени, као и да скрене пажњу на податак да су Нијемци тражили од команданта логора да „очисти“ локално становништво од Јевреја и Рома, али не и од Срба. На то им је усташки командант логора одговорио да Срби /и Словени уопште/ потпадају под нацистичку категорију „ниже расе“ – истиче се на порталу.
– Ово је први играни филм који разоткрива страхоте Јасеновца и расветљава бесмислене злочине почињене на штету стотина хиљада жртава, од којих су многа била дјеца. И док филм открива ове трагедије, на крају прича причу о преживљавању и отпорности, о снази, храбрости и истрајности – каже редитељ Антонијевић.
Он је раније за „Спутњик“ истакао да је најважније да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље.
За глумца Игора Ђорђевића грађење лика усташе Анте Врбана је било тешко и потресно.
– Сматрам да је филм „Дара из Јасеновца“ настао као узвишена и људска потреба за сећањем на многе жртве једног лудила, испричан наративом пажљиво бираним и режираним – рекао је Ђорђевић.
Његов колега Марко Јанкетић игра злогласног команданта логора Јасеновац Макса Лубурића.
– Немам сцену у којој убијам. Ја дајем наређења која други извршавају. Сећам се да су статисти, Роми који су свирали, играли и глумили логораше, били забезекнути оним што су видејли, а то је глума. Замислите како је то изгледало у стварности – рекао је Јанкетић.
