Увод
У борби против сујеверја и лаковерности, Православна Црква и наука о астрономији имају заједничког противника – астрологију. У овом заједничком задатку, Православна Црква и Астрономија су партнери који би једно другом могли да помогну у образовању народа и сузбијању сујеверја. У овом прилогу сумираћемо аргументе из Библије и из православља против астрологије, који заједно са научним аргументима пружају бољу могућност за вечну заједничку борбу вере и науке против сујеверја. Сходно томе, Свето Писмо и Православна Црква могу бити важни партнери астрономима, а астрономи могу помоћи Цркви да умањи утицај астрологије.
Повећање утицаја астрологије
Тешко је потпуно срушити сујеверно веровање у астрологију, јер у поређењу са другим магијским практичарима и предсказивачима догађаја, астролози користе одређене математичке формуле, податке посматрања и методе које личе на научне; чак веома научно изгледају необразованим људима. Астрологија је, међутим, у нескладу са хришћанском вером и са повећањем утицаја вере често долази до смањења утицаја астролога.
У 20. веку, оживљавање астрологије почело је рађањем новинске астрологије. У Sunday Express, астролошка рубрика је унета 24. августа 1930. Најранији хороскопи су објављени у Француској, у Journal de la Femme, 1932. године и у Paris-Soir 18. априла 1935. Септембра 1968. године, компјутер за израду хороскопа, под називом „Astroflesh“, постављен је на Јелисејским пољима у Паризу и сличан у Оксфорд улици у Лондону. Осим „популарне“ или „новинске“ астрологије, постоји „озбиљна“ астрологија консултација и „научних“ часописа.
Како се борити против астролошких глупости?
Труци (1979) пише: „Напад на једноставну астрологију знака сунца је у великој мери губљење времена… Манифест који осуђује новинске астролошке колумне могли би лако да потпишу водећи астролози, као и група угледних научника.” Да би се припремило за борбу против астрологије, треба разумети шта је астрологија и како гледати на астролошку праксу.
Тумачење наталне карте је вођено основним правилом да ниједан фактор не треба судити изоловано. Узимајући у обзир најосновније факторе, а то су планете, знакови, куће и аспекти типична карта садржи четрдесетак фактора у интеракцији, сваки са својим индивидуалним значењем, од којих ће сви бити релевантни за тумачење. Међутим, многи други фактори се могу узети у обзир, као што су, на пример, средње тачке и динамички контакти који могу повећати укупан број на стотине или хиљаде. Розенблум (1983) даје следећу класификацију „озбиљних“ астролошких консултација:
А. Читање графикона — обично само једна сесија: астролог разговара, клијент слуша;
Б. Саветовање — једна или више сесија: клијент учествује у дијалогу; укључује испитивање живота клијента; решава краткорочне проблеме;
В. Терапија — редовне, сталне сесије: клијент има велике дугорочне проблеме и потребна му је помоћ да поврати контролу над животом; астролог има (или би требало да има) стручне квалификације из психотерапије.
Што се тиче садржаја астролошких консултација, постоји разлика између источних и западних астролога. Источни се концентришу скоро искључиво на судбину и усуд (види, на пример, Перинбанаиагам [1981]). Према Дину (1986/87), две трећине западних астролога се, напротив, концентрише на психологију и саветовање, а само једна трећина на предвиђања. На пример, познати амерички астролог Дејн Рудиар каже: „Занима ме само астрологија као средство да се помогне људским бићима да дају потпунији, богатији смисао својим животима… Не видим никакву вредност у предвиђању тачних догађаја или чак прецизној анализи карактера ”(Рудиар [1979]). Ситуација у Србији, са доста самопрокламованих астролога или астролога са неким дипломама самосталних курсева или чак једним „факултетом” је негде између и често нагиње источном маниру.
Давид Лестер, амерички професор психологије, закључио је да:
(1) астролози имају улогу сличну оној психотерапеута;
(2) људи се консултују са астролозима из истог разлога због којих се консултују са психотерапеутима, али без могуће стигме везане за потоње;
(3) клијенти добијају емпатију, савете, комплименте и позитивне коментаре о могућим будућим траумама, а све то представља психотерапију подршке (Лестер [1982]).
Скафте, психолог и саветник, тестирао је ефекат увођења новинске астрологије, хиромантије и нумерологије у лично и професионално саветовање, говорећи, на пример: „Особа рођена под вашим знаком треба да ужива у путовањима – да ли ово звучи као ти?“ (Скафте [1969])
Она је открила да:
(1) ово пружа фокусну тачку за дискусију која често стимулише клијенте да отворено говоре о себи;
(2) обострани интерес за неконвенционалну активност брзо ствара блискост;
(3) фокус на индивидуалне квалитете задовољава клијентову потребу да се осећа посебним. Сходно томе, када се користи на овај начин, астрологија може бити употребљавана без потребе да буде истинита.
Али астрологија има и своју мрачну страну.
Штајнер, медицински и психијатријски социјални радник, провела је 12-годишње истраживање америчких астролога, палмиста, нумеролога, читача тарота и сличних „консултанта“ (Стеинер [1945]).
Она је закључила:
(1) не постоји агонија слична емоционалној збуњености и превирању; људи ће тражити олакшање било где, обично прилично некритички;
(2) генерално, консултанти су били потпуно необучени за професионалну праксу; многи су били бескрупулозни и непоштени;
(3) ниједна техника није била боља или лошија од других; ипак су сви консултанти тврдили да је њихов систем успешан.
Православље и астрологија
Занимљиво је да данас, у ери у којој је човек направио прве кораке ка звездама, имамо армије астролога који узимају новац од сујеверних људи.
Да ли томе доприноси и чињеница да је утицај хришћанства сада мањи него у 19. веку? Ако верник прочита у Библији — у Постању 25, 26 — о рођењу Изава и Јакова, да је Јаков „изашао и његова рука ухватила Исавову пету“, и да види тако различите судбине ових близанаца, како да верује и у астролошке хороскопе на основу положаја небеских објеката у тренутку рођења?
На пример, у Србији у 19. веку, када је утицај православне цркве био доминантан, астролошка бесмислица била је осуђивана практично у свим календарима; на пример, у једном од њих писало је: „Свемогући Бог влада Светом, а не планете, које су само творевине Његових руку. Такво веровање је постојало давно, у старом Египту, међу неверницима који су веровали да планете управљају људском судбином и светом.”
У Светом писму, у Поновљеним законима 10-12, Мојсије саветује свој народ: „Не би требало да се нађе међу вама нико ко је практичар магије, или неко ко тражи знамења или професионални предсказач догађаја… Јер свако ко то чини одвратан је Богу и због ових гадости Бог их одгони пред тобом…”
Треба, међутим, напоменути да је процват астрологије током ренесансе помогао чак и неким папама. На пример, Sixtus IV и Julius II су се активно бавили астрологијом. Наследник Julius-а II , Leon I, окупио је групу астролога који су га саветовали током његовог понтификата (Алевисопулос [1999]), а Paul III (1468-1549) је такође користио савете астролога. Међутим, Римокатоличка црква никада није званично признала астрологију. Напротив, на пример, сабор у Сарагоси је 1380. године одлучио да „ко верује и практикује астрологију треба да буде изопштен”. Бројни канони Цркве — као, на пример, 24. канон Анкирског сабора (314. г.), 36. канон Лаодикијског сабора (360. н. е.), канони Шестог васељенског сабора, канони Св. Василија Великог и његовог млађег брата Светог Григорија Ниског — осуђују свако прорицање судбине и њихове технике, укључујући и астрологију.
У канонима 65 и 72 Светог Василија Великог, гатање, које је уништавање људске слободе, је еквивалентно убиству (Алевисопоулос [1999]).
Према Библији (Постанак, 1, 14): „И рече Бог: Нека буду светила на своду небеском да одвоје дан од ноћи; и нека буду за знакове и за годишња доба и за дане и године“.
Према томе, према Библији, звезде и планете немају никакав утицај на људску судбину. Они не могу никога подићи или упропастити. „Али Бог је судија: једног руши, а другог поставља“ (Псалми, 75, 7).
„Ко је сличан Господу Богу нашем… Он подиже сиромаха из праха, и подиже убоге из ђубрива; да га постави међу кнезове, са кнезовима народа свога“ (Псалми, 113, 5-8).
Има ли у овим речима нечега о срећи или о точку среће који једне уздиже, а друге умањује, према положају звезда и планета? Свети Максим Грк (1999 [а]) каже: „Не од звезда, Зодијака и планета, него од Творца, ’Оца светлости’, долази сваки добар дар и савршена награда онима који су заслужили такав дар и награду“.
О различитим гатарима и њиховом послу, укључујући и прорицање судбине из звезда, пророк Исаија каже: „Зато си напустио свој народ, дом Јаковљев, јер се надахњује са истока и гатари су као Филистејци и угађају себи у деци од туђинаца“ (Исаија, 2, 6).
И пророк Захарија: „И мора се десити да у случају да човек више пророкује, његов отац и његова мајка, они који су изазвали његово рођење, такође морају да му кажу: Нећеш живети, јер је лаж шта си рекао у име Божје… И мора се догодити у тај дан да ће се пророци постидети свако своје визије када пророкује“ (Захарија, 13, 3-4).
Свети Јован Дамаскин каже: „Грци су мислили да звезде, Сунце и Месец, и њихови изласци и залази управљају свиме што се тиче нас. Ми верници тврдимо да се уз помоћ њих само најављују киша и суша, топло и хладно време, влажни и суви дани и ветрови и никако не делују на нас. Ако чинимо своја дела у складу са кретањем звезда, то ће значити да радимо оно што радимо под притиском, а оно што се ради под притиском није ни добар, ни зао чин. Ако не чинимо ни добро, ни зло по сопственој вољи, не заслужујемо ни похвалу, ни награду, ни грдњу, ни казну. И Бог ће у том случају бити неправедан, као онај који једнима даје добро, а другима зло. Такође у таквом случају Он не управља Својом творевином, нити о њој размишља“ (види, на пример, Свети Максим Грк [1999 а]).
Ово је, у ствари, главна примедба о астрологији, пошто су људска слобода и слободна воља главне чињенице у животу.
Наше друштво је засновано на поставци да је човек слободан и да може да доноси одлуке које се тичу себе и других. За своја дела човек је одговоран не само Богу, већ и заједници. На овом уверењу заснивају се устави и закони наших земаља.
Астрологија напада људску слободу и слободну вољу.
Одлуке које човек доноси за себе предају се астрологу. Слободан човек постаје и на тај начин астрологов „клијент“ без икакве слободе да доноси одлуке по сопственој вољи, без астролога. На такав начин и човек одбацује сву своју одговорност.
На пример, Свети Максим Грк каже: „Ако кретањем звезда и њиховим спојем примамо дарове Божије, онда наш разум и слободна воља наше душе зависе од зодијачких својстава и по њима су усмерени ка врлини или ка кривом животу и тада апостолска проповед постаје непотребна, а наша вера постаје непотребна… Нико тада не треба да брине о врлини, нити да се труди да избегава пороке… Дакле, не треба се плашити Суда, јер ће његово оправдање бити да зли господар који га је против његове воље приморавао на различите пороке“ (Свети Максим Грк, [1999 б]).
Бог је обећао да ће наградити оне који су добри својом вољом, а не принудом. Исус је рекао својим ученицима: „Ако неко хоће за мном, нека се одрекне себе“ (Матеј, 16, 24).
Да су нашим поступцима управљале звезде, а не наша слободна воља, Он би рекао не „Ако неко хоће“, већ „Ако неко може“. Свети Максим Грк такође каже (1999 [б]): „Ако постоји нека зодијачка сила која нас приморава да поступамо против своје воље, зашто Он заповеда: „Не убиј. Не чини прељубу. Не укради. Не сведочи лажно као сведок против свог ближњег’“ (Излазак, 20, 13-16)?
Такође, када је Адам починио грех у Едемском врту, као што је саветовала змија, зашто је Бог казнио грешника, а не планету Меркур?
Коначно, у вези са изреком астролога да планете, њихове коњункције и зодијак дају добро и зло појединој особи или целом граду, веома су илустративне речи пророка Исаије о катастрофи египатског царства: „Нека устаните, сада, и спасите вас, обожаваоце небеса, који гледају у звезде, оне који дају знање у младе месеце о стварима које ће доћи на вас. Погледај! Постали су попут стрништа. Сама ватра ће их сигурно спалити. Они неће избавити душу своју од силе пламена“ (Исаија, 47, 13-14).
На крају, да нагласимо да су научни аргументи заједно са онима Православне Цркве ефикаснији у борби против астролошког сујеверја и то треба да буде трајно, јер је то борба за Слободу воље и слободу човека.
Милан С. Димитријевић
Астрономска опсерваторија, Београд
Ефстратиос Т. Теодосиу
Департман за астрофизику, астрономију и механику
Атински Универзитет
* Оригинално представљено на међународном конгресу „Дијалог између науке и религије у православном свету“ (Румунска академија, Букурешт, 24-27. септембар 2008).
Фусноте:
ALEVISOPOULOS, A. — Astrologija u svetlosti pravoslavlja (in Serbian, translated from Greek), in V. Dimitrijevic´, J. Srbulj (eds.), Astrologija u svetlosti pravoslavlja (Astrology in the Light of Orthodoxy), Svetilo, Belgrade, 1999.
DEAN, G. — “Does astrology need to be true? Part 1: A look at the real thing”, in The Skeptical Inquirer, 11, no. 2 (1986/1987), pp. 166-185.
FUZEAU-BRAESCH, Suzel — L’Astrologie (coll. « Que sais-je? », no. 248), Paris, 1989 (in Serbian: Astrologija, ¯ta` znam?, no. 7, Plato, Belgrade, 1997).
LESTER, D. — “Astrologers and psychics as therapists”, in American Journal of Psychotherapy, 36 (1982), p. 56
MAXIM the Greek (St.) — O tome da promisao Božja a ne zvezde i kolo srec´e odredjuju ljudsku sudbinu (About the fact that God’s providence,not stars andthe wheel of fortune determine the human fate), in Dimitrijevic´ & Srbulj, op.cit., p. 37
(1999 [a]) • Protiv onih koji se trude da pomoc´u posmatranja zvezda predskazu-ju buduc´nost, i o c´ovekovoj` slobodnoj volji (Against those who try with the help of star observations to foretell the future, and on the human free will), in Dimi-trijevic´ & Srbulj, op.cit., p. 48 (1999 [b]).
PERINBANAYAGAM, R.S. — “Self, other, and astrology: Esoteric therapy in Sri Lanka”, in Psychiatry, 44 (1981), p. 69.
ROSENBLUM, B. — The Astrologer’s Guide to Counseling: Astrology’s Role in the Helping Professions, CRCS, Reno (New York), 1983.
RUDHYAR, D. — “Review of recent advances in natal astrology”, in Zetetic Scholar, nos. 3-4 (1979), p. 83.
SKAFTE, D. — “The use of palmistry in counseling”, in Voices (published by the American Academy of Psychotherapists), 5, no. 4 (1969), p. 38.
STEINER, L.R. — Where Do People Take Their Troubles?, Houghton Mifflin, Boston, 1945.
TRUZZI, M. — “Astrology: A review symposium (prologue)”, in Zetetic Scholar, nos. 3-4 (1979), p. 71.
ИЗВОР: https://independent.academia.edu/MilanDimitrijevic1
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 16.05.2022.
