У време када штампа, како у Русији, тако и шире, провлачи кроз догађаје око групе панк рок девојака које су стекле дотадашњу неухватљиву славу хулећи са солеа руске преузвишеног храма Христа Спаситеља („перформанс“ групе Пуси Рајот пре неколико година, п.п.) као да је то позорница, чини се да је умесно поменути групу панкера у САД који су нашли одговор на своју забринутост у православном хришћанству. Панк покрет у Русији је свакако био увезен. Како је иронично да су ови амерички панкери своју „последњу праву побуну“ пронашли у православљу, религији која је у САД донета из Русије.
У дивљини северне Калифорније, монаси Џон и Дамаскин су у нади тражили начин да допру до панк сцене, којој је Џон побегао. Видевши да је сцена пуна деце која су била болесна од егоизма и осакаћена нихилизмом и очајем, монаси су кренули да им пруже исту наду коју су нашли у древном хришћанству.
Да би то урадили, одлучили су да приложе чланак о оцу Серафиму Роузу популарном часопису Maximum Rock and Roll. Како је отац Дамаскин читао часопис, веровао је да тако нешто никада неће објавити. Борећи се да помраченим субкултурама покажу истину, покушали су поново, али овог пута само дајући оглас за братство Светог Германа.
Добили су одговор од уредника, који је рекао „Шта је то који @#*% Братство!?“, а монасима је речено „Ми само приказујемо огласе за музику и „зинове[1].“
Упалила се сијалица и тако је рођена Смрт свету.
Први број је штампан у децембру ’94 са монахом који држи лобању на корицама.
Ручно нацртана масна слова на врху су писала „СМРТ СВЕТУ , Последња истинска побуна“ и на задњој корици стајао је натпис: „Омрзнуше ме без разлога“.
„Ова деца су сама од себе болесна“, каже отац Дамаскин, „и они осећају да нису на свом месту у овом свету. Покушавамо да им отворимо лепоту Божијег стварања и позивамо их да умртве ’страсти‘, што подразумевамо под ’светом‘.
Бог узима очајање и претвара га у нешто позитивно. Себичне страсти се онда могу преусмерити у љубав према Богу, као што је то учинила Марија Магдалена. Разговарамо о идеји патње, јер то деца најјаче осећају. Показујемо да може бити смисла у патњи“.
Прво издање, украшено древним иконама и мученичким житијима унутра, оглашено је у Maximum Rock and Roll и донело је писма из целог света. Људи из Јапана, Литваније и Ирске желели су да се дочепају овог новог радикалног часописа. Листа е-поште је расла и расла, а ‘зин се делио на панк концертима и андерграунд скуповима.
Фотокопирано је и прослеђено стотинама оних који су желели да читају о радикалним животима љубитеља истине и тајне монаштва. Процењено је да је у једном тренутку било 50.000 у оптицају.
Отац Пајсије, који је монах у манастиру, рекао је: „Субкултура је бучна и дубоко узнемиријућа због бола који носи. Они виде живот као безвредан. Желимо да им покажемо идеал који је вредан њиховог живота. Они су маргинализована омладина који је рањена, а Смрт свету треба да додирне ту рану исцељујућом руком.“
Пишући и састављајући бројеве 1-12, монаси су живели у шумама северне Калифорније усред јелена, медведа, планинских лавова и звечарки, преводећи и објављујући мудрости светих очева и мајки из прошлих векова. Монаси и пријатељи манастира ишли су и на рок концерте и фестивале, делили зинове и мајице Смрт свету, заједно са иконама и другим књигама које је манастир издавао. Монаси нису објавили ниједно издање након броја 12, али су наставили да деле и дају претходна издања Смрти свету.
Осам година касније, у суморним градовима јужне Калифорније група клинаца, која је изашла из остатака умируће протестантске панк сцене, тражила је неке одговоре. У жељи за нечим оностраним, и видевши како се напори протестантских група распламсавају пред њима, скренули су поглед са цркава у којима су одрасли и били су радознали о аскетским путевима својих древних хришћанских отаца. У нади да ће пронаћи одговоре, обратили су се монасима братства Светог Германа .
Игуман манастира, отац Герасим, послао им је примерке сваког броја ‘зина који је годинама инспирисао многе, заједно са седам последњих примерака књиге Деца апокалипсе. Читајући странице ових ‘зинова један по један, пронашли су оно што су тражили, радикално хришћанство, једно веома различито од онога у чему су одрасли.
„Нешто ме је одувек држало да тражим ‘хардкор’, без компромитовања хришћанства , јер сам у себи знао да, ако је Исус Христ Бог, онда је хришћанство морало бити најрадикалније веровање на свету.”
Одједном је мала парохија усред округа Оринџ била препуна панк-рокера украшених тетоважама и пирсинзима. Парохија Светог Варнаве је убрзо постала позната као „покајничка рокенрол болница“.
Џон Валадез, нови писац, осврћући се уназад, објаснио је: „Стално смо виђали да долази све више људи. Људи за које нисмо мислили да ће се појавити стајали су у реду са нама да приме свето крштење. Смрт свету нас је веома инспирисала. То је било оно што нам је недостајало, нешто далеко од празнине света, и говорило нам је на нашем нивоу, на начин који смо разумели.“
Оправљајући бројна ходочашћа у дивљину северне Калифорније да би данима живели са монасима, група би узимала назад кутије старих зинова да би их делила на панк концертима и делила пријатељима. На једном од ових ходочашћа, отац Дамаскин, један од првобитних писаца, рекао је: „Можда би свети Варнава требало да га поново покрене.“
На повратку у јужну Калифорнију, пролазећи поред билборда и небодера, потреба за новом смрћу свету постала је сликовитија у нашим умовима. Панк сцена је, ако ништа друго, постала гора и потрага за истином у овим јадним временима изгледа готово немогућа.
Група, у нади да ће вратити истину младима апокалипсе, саставила је број 13 и послала га назад у шуму Платине на уређивање. Са благословом оца Дамаскина и игумана Герасима, рођена је нова генерација Смрти свету, а први број после 9 година штампан је и послат људима широм Сједињених Држава и Европе.
До данашњег дана настављамо да пишемо ‘зин да инспиришемо тражење истине и душе усред модерног доба нихилизма и очаја, промовишући древне принципе последње истинске побуне – бити мртав за овај и жив за онај свет .
*зин је мали часопис исечен и залепљен заједно и ручно фотокопиран на црно-белој машини за ксерокс.
ИЗВОР:pravoslavie.ru
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено:02.05.2022.
