Државна пензија војводе Степе Степановића износила је 3.000 тадашњих динара што је њему као српском војводи и истакнутом ратнику припадало. Међутим, он је мислио да му толика сума не приличи.
Две године после величанственог пробоја Солунског фронта и краја Првог светског рата, војвода Степа Степановић отишао је у заслужену пензију.
По пензионисању је живео у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку одбивши многе поклоне и привилегије. Живео је и радио под паролом „отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа“.
Тадашње новине забележиле су причу о војводиној првој пензији која додатно осликава његов карактер. Наиме, он своју прву пензију није ни примио.
Војвода је поштара, који је дошао да му уручи пензију, послао назад са наредбом да се пензија смањи јер је превелика.
Њему је, као српском војводи и истакнутом ратнику у свим дотадашњим ратовима, припала државна пензија у вредности од 3.000 тадашњих динара.
– Мангупи! Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре, момче! Нека бар преполове, шта би са толиким парама – забележено је да је рекао Степа Степановић и послао назад збуњеног поштара.
У то време три хиљаде динара је била велика сума, за хиљаду динара могло је да се купи пар најбољих волова, а за један динар – 7 јаја.
Војвода је пензију примио тек када су је преполовили, јер је сматрао да му сума од 3.000 динара не приличи.
ФБ страна Историја Срба
