Поробљено становништво Београда морало је да пешачи четврт часа од Шанца, не би ли се набавио дуван.
Легенда каже да је назив Палилула потекао од турске забране пушења у вароши због страха од пожара.
Међутим, до данас је уврежено мишљење да легенда, ипак само легенда. Због те, наводне, забране људи су се сливали у ово, тада слабо настањено предграђе, да на миру задиване и задуване.
Поставља се, међутим, питање, како су се људи грејали у Београду, током дугих и оштрих зима, како су припремали храну, ако је већ било забрањено прављење и најмање ватре због високе изложености пожару.
С друге стране, ако је таква забрана заиста и постојала, људи нису морали да иду далеко. Тако се прихвата теза која је везана за данашњи Булевар краља Александра, који се у 19. веку називао Улица фишеклија. Чак и деценијама после промене назива био је познат неформално као Фишеклијска улица. На почетку ове улице били су нанизани дућани продаваца барута, који се размењивао управо у фишецима. Сасвим је логично да је ту и у таквој ситуацији било забрањено палити луле, па су људи ради тога силазили низбрдо у правцу Дунава, у правцу данашње Палилуле.
Житница
Простор данашње Палилуле, у време многобројних аустријско-турских ратова, као и касније, у време ослобођења у 19. веку, био је најближа житница београдској вароши и место где се налазило највише усева. Да не би долазило до пожара, на простору Палилуле је наводно важила забрана пушења током једног дела године. Након жетве и одношења летине, када опасност од пожара више није значила потенцијалну глад, забрана је дизана. По овој причи, комшије су се тада међусобно дозивале повиком „Пали лулу“, као знак да је забрана окончана.
Периферија
Према трећем „предању“ свој назив Палилула не дугује ни дувану, ни пожарима, већ периферији, забаченом делу града. На овој периферији махом су били сиромашнији крајеви, у којима се ватра из огњишта није пушила кроз скупље оџаке, већ кроз „луле“, односно просте чункове пробијене кроз зид. Ова се хипотеза узима и као најреалнијом од све три претпоставке.
Случајност или не, тек, данас се све више људи одлучује да вреву центра замене периферијом града. Људе, који се баве продајом некретнина, уопште не чуди такав тренд. Кад је у питању продаја станова у Београду, Палилула има једну од најнижих цена по квадратном метру у граду, јефтинију од Звездаре и Вождовца, као и одличну повезаност са центром града. Оно што људе тера из центра града је стара градња, која, сама по себи, захтева велика улагања, а и цене квадратног метра су скупе. Остали фактори су и паркинг места, зелене површине, али и загађење ваздуха и саобраћајна бука.
Модернизација
Доласком Аустријанаца у првој половини 18. века Београд је од оријенталног, плански почео да постаје европски град. Аустријанци су доста тога изградили, а неке од грађевина су и данас функционалне, као, на пример, дорћолска Најстарија кућа или Капија Карла ВИ у Доњем граду.
Занимљиво је да су Аустријанци изградили и предграђе звано Карлштад. У питању је баш данашња Палилула. То је био занатски и пољопривредни крај, а говорило се и најлепши у Београду.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
bastabalkana.com
