Пројекат Лебенсборн је имао за циљ стварање напредне и здраве расе Нацистичке Немачке. Али по коју цену?
Програм Лебенсборн је осмислио Шуцштафел крајем 1935. године, како би промовисао раст немачке „здраве аријевске“ популације.
Сам израз Лебенсборн значи – извор живота. Програм је осмишљен да буде „извор“ будуц́их генерација деце рођене у породицама које су нацистичке власти сматрале „расно вредним“.
Програм је био под великим утицајем нацистичке расне идеологије и теорије еугенике. У програм су примани само здрави кандидати који су могли да заснују своју „аријевску лозу“. СС је прегледао медицинске историје појединаца, као и њихове породичне картоне.
Kандидате су одбијали на основу расне „нечистоће“ или због здравствених проблема, како личних, тако и због породичних.
Нацистичке теорије еугенике су унапредиле идеју да су личне особине попут лојалности и храбрости наследне и да се могу унапредити код будућих генерација. СС се надао да ц́е кроз програм створити снажну, елитну и „расно чисту“ немачку популацију са циљем да колонизују освојене територије.
Вођа СС-а, Хајнрих Химлер веровао је да су њихови чланови биолошка и расна елита нацистичке Немачке. Он је сам често надгледао многе аспекте програма. Стално им је говорио да треба да се рано жене и имају велике породице најмање четворо деце. Чланови СС-а и њихова омладина морали су да прођу лекарске прегледе и потврде своје „аријевско“ порекло пре него што се венчају, како би им деца била „вредна“. Пропагирано је и пружање финансијске помоћи члановима са великим породицама, али ју је релативно мало њих заиста и примило.
Поред здравих и „чистих“ мушкараца, програм је био фокусиран и на привлачење неудатих „аријевских“ жена. У то време је у Немачкој владало снажно противљење самохраном мајчинству. Програм је из тог разлога нудио самохраним мајкама услуге усвајања њихове деце уз финансијску надокнаду.
Нацистички режим је ојачао постојец́е немачке законе који су забрањивали вец́ину абортуса.
Истовремено су и управљали судовима за „наследно здравље“ који су налагали абортусе и стерилизацију људима који нису одговарали њиховим стандардима.
Упркос повец́аним казнама режима за спровођење абортуса, Химлер је проценио да се у Немачкој сваке године прекине најмање 100.000 „биолошки вредних“ трудноц́а.
Зато је у оквиру програма постојало и неколико приватних скривених породилишта, обично на сеоским имањима. Химлер се надао да ће на тај начин мотивисати жене да задрже трудноћу, да не абортирају, али да се породе у некој од болница програма, далеко од породице и свих који би их осуђивали.
Kако су циљ биле трудне неудате жене које желе да избегну јавну срамоту, домови су им гарантовали анонимност.
Домови Лебенсборн су дизајнирани тако да буду пријатни простори у којима би жене могле удобно да живе и добијају сву потребну негу пре, током и после порођаја.
Такође, већ у брошури је женама било објашњено да морају да добију дозволу од централне канцеларије Лебенсборна да одведу своје новорођенче куц́и. Уколико не добију дозволу, програм је преузимао старатељство над децом и одређивао где ц́е бити одгајани.
Потреба за програмом је расла са Химлеровом све већом забринутости да ц́е неизбежне немачке жртве коштати нацију хиљаде њених „расно највреднијих“ војника.
Са друге стране, рат је пружио нове могуц́ности које је програм почео да користи. На пример, неколико нових домова Лебенсборна основано је на територијама које су биле окупиране. Немачки СС-овци, војници и цивили су – женама код којих је могло да се утврди „аријевско порекло“ и здравље – правили децу над којом би касније бригу преузимао програм.
Програм је такође учествовао у отмицама деце. Током рата, СС је тражио Немце који су живели у страним земљама и враћао их у Трец́и Рајх. Хиљаде деце, углавном из источне и југоисточне Европе, киднаповано је зато што су имали немачко порекло или једноставно „одговарајуц́е расне карактеристике“. Програм Лебенсборн је помогао да се ова деца сместе у немачке породице које су веровале да су деца ратна сирочад.
Химлер се надао да ц́е програм постати извор будуц́их генерација расне елите нацистичке Немачке.
Међутим, није све било онако како су се надали.
Иако су тврдили да подржавају највише стандарде модерне медицине, појавиле су се озбиљне притужбе на квалитет медицинске неге. Kако је програм спровођен у приватсности, нико о томе није јавно говорио.
Химлер је проценио да је 100.000 „биолошки вредних“ немачких жена илегално абортира сваке године, упркос повец́аним казнама. Програм је имао проблема да привуче жене које испуњавају услове. Око 7.000 деце је рођено у домовима Лебенсборна током деветогодишњег постојања програма, што им није било довољно. Из тог разлога, у домовима је било више киднаповане деце.
Овај програм је иза себе оставио бројне разорене домове и породице. Такође је оставио генерацију деце приморане да се боре са кризама идентитета, као и друштвеним неодобравањем које их је често пратило због тога што су били повезани са нацистичким еугеничким програмом.
Nacionalna geografija
