Живот… Инспирација, енигма, лавиринт.
Појам који су толики философи, писци, историчари, сликари, научници, музичари, покушали да дефинишу, укнапе у неки калуп, опишу… И сви имају своје виђење, своју истину, своју верзију…
Но, пустимо високо умне и креативне речи о животу… Надахнућа увек има, али, једноставно, приземљимо живот и приближимо га себи, нама…
Све је живот: Литургији, молитва, покајање… Живот је ново годишње доба, посао који радимо, планови које смо остварили, али и они који су пропали, живот је путовање, књига коју читамо, игра, провод са друштвом, ноћ и уплив у починак, јутро и смели корак у нови дан, и нови ауто, и старе ципеле…
Заправо лакше је рећи шта није живот.
Живот није омеђено постојање, живот није када се вежемо за нешто и само ту живимо,то ме увек подсети на ону изреку :’ они који живе у тегли, мисле да је поклопац небо’…
Е па, живот није тегла, одврните поклопац и угледајте звезде.
Можда сте ту где сте сами себе усадили, створили илузију да је то живот, да сте ту где сте и помирени са тим, да је ту све што вам је потребни, да не можете даље, можда сте само заробили сопствену храброст, утишали радозналост, угушили дух авантуре… Грешка, и док ви чамите у тој заблуди, живот вас скрајне у страну и маргинализује, као што сте ви маргинализовали живот…Не дајте се обесхрабрити, развалите све плотове и тарабе које вас спутавају.
Живот је путовање, најлепше станице су посебни људи, посебни догађаји, непрестано ходање са Богом, ка себи и свету…
Не може се омеђити живот, не може се зауставити… Ту само смелост и љубав помажу.
Живите без међа.
