Настанила сам се у књигама
у самици собе једне
Као птица времена.
са врелим словом на души
Као трагач љубави зањихана
У хаљине смерног дана
одевена
Заклета у око
влажно,
дубоко.
У тишину
где силазе мисли моје
где мину
невидљиви животи
где срце
крвари само на папиру
С` прозбом
да смрт се не врати
свему-
и свачему
И да цвет бившег лета
процвета
и птица
на грани времена
ограна.
И море плавет
у бисерном шкољу
оплоди.
Из двокњижја „ПСАЛМИ У СВИЛИ ДУШЕ“
