„Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. „
(Гал. 3, 27-28).
Наш дане и доба карактерише интензивна дискусија о правима жена и група са другачијим сексуалним идентитетом од већине других људи.
Очигледно је да мора постојати поштовање људских права и чињенице да је свака особа слободна да одлучи да живи у односима за које верује да ће јој донети највећу срећу. Сваки морални или верски суд о њиховим изборима и поступцима може се заснивати само на највреднијем принципу нашег духовног живота: не слажем се са грехом, али прихватам грешника.
У сваком случају, ко може да се похвали да није грешник?
Када говоримо о односима између мушкараца и жена, не узимамо у обзир да су, за теологију и живот Цркве, и мушкарци и жене слике Бога што је позиција коју су постепено прихватали све шири делови друштва.
Бог се очовечио кроз жену. Одгајала га је жена. Имао је ову жену поред себе до своје смрти. После свог васкрсења, он се прво јавио овој жени. Својим ученицима и првим хришћанима оставио је ову жену као симбол и духовну заштитницу. Ова жена се узнела у телу у живот вечни, односно у заједницу са Богом. Ова жена је модел за све нас, мушкарце и жене, као „невеста“ и „мајка и девица“. Ова жена није била изван људске природе.
Наравно, она је родила без мушкарца, јер није могла припадати другој особи, није могла бити везана за другу особу пошто припада целом човечанству и везана је за све нас; прошле, садашње и будуће генерације.
Жене су такође признате и поштоване као светице у нашем црквеном животу и традицији не због свог пола, како култура нашег времена грчевито тврди, већ због њиховог начина живота.
У Цркви се мушкарцима и женама не приступа стереотипно, већ на основу њихове личне одговорности за свој однос са Христом.
Наша православна традиција није мушкоцентрична, у свакодневном смислу те речи.
Да је тако, то би било на мах поништено чињеницом да смо сви рођени од жена.
И мушкарци и жене настоје да уђу у Царство Небеско. Христос је имао ученице којима се првима јавио, заједно са Госпом, после свог васкрсења.
Жене су служиле Цркви и биле су равноправне са апостолима и мисионарима, у мери у којој је то одређено доба дозвољавало (не заборавити да је једнакост мушкараца и жена такође схватана као провокација у друштвима тог времена;п.п.).
Било је жена које су такође искусиле ужасе не од мушкоцентричног, већ од безбожног друштва, власти и доба.
Биле су одбачене од својих породица као што је то био случај са Светом Варваром и стравично мучене. Неке од њих су постале монахиње, а већина њих се трудила и наставља да се труди у овом свету сведочећи свој живот у Христу, често са посвећеношћу, вером и благошћу са којом се мушкарци не могу мерити.
За Цркву је Христос све.
Било какве разлике, укључујући и пол, су ирелевантне за наш однос са њим.
Пол је можда саставни део нашег постојања, али није најважнији.
Облачење у Христа нам омогућава да од лика Божијег пређемо на подобије.
Свима нама предстоји да оставимо по страни застареле начине размишљања и друштвене стереотипе, не да би Цркву учинили местом сигнализације врлине како бисмо показали да, наводно, не заостајемо за друштвом, већ да бисмо дозволили свима, мушкарцима и женама са личношћу и даровима које су им дате и које су култивисали да деле Христа као љубав и васкрсење са светом у коме живе.
Не избегавамо проблем честог недостатка једнакости.
Сви носимо одговорност да се носимо са тим у свом животу и да својим речима и делима покажемо да је највећа вредност љубав коју делимо у Христу и кроз Христа.
Не можемо, међутим, порећи природни поредак ствари какав је створио Бог, нити можемо осудити оне који другачије виде живот.
Кључ је саживот, молитва за све и покајање за сопствене преступе.
Протопрезвитер Темистоклис Мурцанос
ИЗВОР: https://pemptousia.com/2022/12/male-and-female/
ПРЕВОД:Давор Сантрач
Објављено: 16.12.2022.
