Мушкарци о прекретницама размишљају у четрдесетим

Није неуобичајено да људи гледају на своје животе тако што их деле на одређене периоде. Сваки од ових периода има неке своје карактеристике по којима се разликује од претходног, али и од следећег периода. Због тога људи који се налазе у прелазима између једног и другог периода доживљавају да се мењају, првенствено да им се мења њихова представа о себи – њихов идентитет. Док су једни припремљени на ове промене и на њих гледају као нешто што је природно, код других се ови прелази изражавају као једна врста кризе идентитета. Криза се појављује код особа које негативно гледају на ове промене. Оне имају доживљај да губе нешто позитивно што је била позитивна карактеристика претходног периода, али и да ће следећи период донети нешто нежељено и угрожавајуће.

Типично је да људи почетак неког новог животног периода везују за округле године. Тако, на пример, позната криза средњег доба почиње онда када особа сматра да се приближила почетку старости. За некога је почетак старости 50, за другог 55, за трећег 60 или 65 година. Уколико има позитиван став према овом животном периоду, има јасан план како ће одржати квалитет свог живота, неће имати кризу. Криза средњег доба не почиње тачно на ове округле годишњице. Према правилу, започиње неколико година раније, зато што је особа свесна да је негативна промена пред вратима њеног живота или да је већ ушла у ходник који је води у нежељени период.

Само се ја нисам удала

Када су жене у питању, прва криза с којом се суочавају након пубертета и адолесцентне кризе јесте она око тридесете године. Тридесета година је често она тачка у нечијем животу када се прави нека врста биланса успеха дотадашњег живота. Многе жене имају неку врсту личног животног плана или сценарија који може бити несвестан, а у коме су зацртани циљеви које би требало да оствари до одређених година да би се осећала успешно и била задовољна својим животом. У овом животном плану садржани су критеријуми на основу којих жена процењује своју животну успешност. Зато се она у тридесетој пита: „Шта сам постигла у досадашњем животу? Шта могу да покажем другима као моје постигнуће?” Неким женама је важно да до тридесете буду удате, у задовољавајућем браку, да су родиле бар једно дете, да имају стабилан посао, да су напредовале у каријери, да су се одвојиле од родитеља, да имају свој стан итд. Сви ови циљеви су индивидуални и не односе се на сваку тридесетогодишњакињу. При томе, жена се често упоређује са женама из своје генерације. Ако је, на пример, већина њој познатих жена из генерације удата, а она није, почиње да се осећа као животни губитник, сматрајући да су друге, за разлику од ње, нормалне и успешне.

Иако се ова криза тиче особе и њеног унутрашњег доживљавања, веома је важно како се постављају њој важне особе. На првом месту су родитељи који, на пример, врше притисак на младу жену да се коначно уда и да им роди унучад.

Како жена предвиђа да ће у тридесетој морати „нешто да покаже”, криза тридесете заправо започиње у двадесет и седмој или двадесет и осмој години. Некада је њена манифестација нека врста лагане панике да особа неће стићи да до тридесете постигне своје циљеве. Овај унутрашњи, а често и спољашњи притисак да до тридесете мора да се уда, може резултирати непромишљеним избором мужа.

Више нисам млад

За разлику од жена, које су свесне да је њихова способност рађања деце биолошки ограничена и да се смањује у другој половини тридесетих, мушкарци немају такву свест. Код многих мушкараца криза се појављује у њиховој четрдесетој години. То није криза средњег доба, у којој је окидач „постајем стар”, већ је окидач „више нисам млад”. То је, у ствари, прелаз из „продужене младости” у зрело доба. Ова криза посебно погађа оне мушкарце који су инфантилни и који себе доживљавају као фрајере, дакле индивидуалисте и слободњаке који нису заинтересовани за озбиљне везе.

Знање да постоји женска криза тридесетих и мушка криза четрдесетих је корисно управо због тога што људи који уђу у ове кризе имају проблем да препознају шта им се тачно догађа, због чега се осећају анксиозно и депресивно. Свака криза је и шанса да се даљи живот усмери у жељеном правцу.