Довољно сам стар да знам: ништа тако брзо не вене као зелена салата, ништа тако брзо не пролази као лепота и ништа тако брзо не застарева као дизајн!
Сетите се само пегли на угаљ, којима су наше баке до пре тридесетак година глачале кошуље и постељину (жар се распаљивао махањем) достижу данас невероватне цене у антикварницама. При погледу на китњасти „шевролет“ из 1949. године, обузима нас неодољиви смех. У врањанској Циганмали, један Ром је од телевизора „Грундиг“ из 1958. направио акваријум за златне рибице. Још само у најзабаченијим провинцијским хотелима, могу да се пронађу оне дирљиве црвене столице са, такозваном, „модернистичком“ рупом, које су 1952. представљале последњу реч модерног обликовања, под утицајима скулптуре Хенрија Мура. На њима може све да се ради, сем да се нормално седи! И данас, најновији стерео-уређај биће за четрдесетак година застарео и смешан, као стари радио-апарат „Космај II“ , првенац југословенске радио-технике из 1948.
Ипак, мислим да смо град најавангарднијег дизајна на свету! Наши индустријски уметници брзо су савладали производњу савршено обликованих кашика, којима је могуће захватити само неколико капи супе. Они већ успешно производе краткотупе виљушке, на које је немогуће било шта набости, а добили су читав низ међународних награда за плитке „дубоке“ тањире; када из њих једете чорбу, осећате се као она рода коју је лукава лисица позвала на ручак.
Београдски хотели пуни су предивних лустера од месинга и кристала, који могу да осветле једино сами себе. Под њиховом суморном светлошћу, на лица нам се навлаче дубоке тамне сенке, у складу са општим посивелим начином живота.
Одувек ме је чудило, због чега креденци и фрижидери имају савршено заобљене, аеродинамичне линије, када нису предвиђени за развијање надзвучних брзина? Јунакиња једне моје ране књиге, луцидно је приметила да је њена машина за прање веша (правилније је рећи: рубља, али то нико не користи, па ни ја), толико аеродинамично грађена да се креће по читавом купатилу, па је стално гурају у њен угао као боксера у нокдауну. Када је оставе укључену преко ноћи, одлази чак до кухиње, где вероватно, води љубав са исто тако аеродинамичним фрижидером, не сањајући да је он, у ствари, фригидан.
И наши телефонски апарати су предизајнирани: када окрећете бројчаник, читав телефон вам се врти око прста! Како тада човек пожели онај незграпни, црни телефон од бакелита, који је постојан и стабилан као Мешторовићев споменик Победнику! Ипак, много је разумљивије то што су нам телефони аеродинамично грађени: многи брачни парови употребљавају их, с времена на време, као летеће пројектиле…
Књига: 011, Момо Капор
