ПАСКАЛОВА ОПКЛАДА
Још од школске клупе познат нам је чувени француски научник Блез Паскал, који је ушао у историју физике, откривши закон хидростатике и тиме потврдио
претпоставку о постојању атмосферског притиска. Притом, он је био чувени математичар и књижевник.
Паскал је написао неколико озбиљних филозофских радова, међу којима је чувени: „Паскалова опклада“. Овде аутор води замишљени разговор са ате-
истом. Сви смо ми дужни, како сматра Паскал, да се кладимо: има ли Бога и живота после смрти, или нема. Сви смо увучени у ову опкладу независно од наше жеље. Дакле, стојимо пред избором: веровати, или не?
Ако Бога нема, онда човек који је веровао и живео у складу са Божјим заповестима не губи ништа. Он једноставно достојно проживи свој живот, на крају умре – и то је крај.
Ако Бога има, а човек се цео живот „клади“ у супротно, односно живи у складу с убеђењем да нема Господа, верује да после телесне смрти нема ничег -губи све.
Измишљени атеиста са којим Паскал води расправу противи се овој теорији следећим речима: „Ја не играм вашу игру“. Паскал му на то једноставно одговара: То није питање ваше воље, да ли играте или не, и самим тим он нам сугерише да свако од нас неизбежно бира Веру у Бога или непостојање Бога.
Према логици Паскала, у сваком случају разумније поступа онај ко верује у Бога и бесмртност душе и ко живи у складу са том филозофијом. Важно је напоменути да Паскал није имао у виду само слепу веру човека који мисли да ће после смрти одмах добити награду, зато што је погодио. Не, он је говорио о предностима људи који верују јер налазе мир, радост и смислен живот, а притом размишљају о будућности и смрти без страха. Мислим да свако треба да поразмисли о овој Паскаловој теорији.
НАШ ИЗБОР!
ЗА КИМ КРЕНУТИ?
Зар нема излаза?
Професор Московске духовне академије А. И. Осипов у једном од својих предавања послужио се следећом метафором. Човек се изгуби у шуми. Око њега је тајга. Нема никаквих оријентира. Одједном види другог човека и пита га како да изађе. Он му објашњава да на свету нема ничег више изван те шуме. Где год да крене свуда је тајга и не постоји никакав излаз. Човек из шуме му предлаже да се настани заједно са њим. Изгубљени човек упада у очајање! Ако нема излаза, нема ни смисла. И ту одједном види трећег човека. Јури ка њему и моли га да му помогне. Међутим, овај човек му објашњава како треба да иде ка излазу, даје му правац и оријентире.
Да сте ви били на месту изгубљеног, коме бисте поверовали? Чак и ако се узме у обзир да други човек може да вам покаже погрешан пут, ипак је логичније
послушати га и покушати, јер први уопште није имао никакав предлог.
Религија нам предлаже излаз, реалан излаз, али он захтева много снаге и можда пуно времена. Први, атеистички пут не нуди никакву идеју, не предлаже
ништа. Он једино не пориче смрт, која уништава све. Овај, атеистички пут, пре свега одузима смисао самоме животу. Избор је на нама…
Из књиге: Од бола ка победи
