Милева Марић, генијална српска научница и прва супруга Алберта Ајнштајна позната је домаћој јавности, док је њен брат готово непознат српској јавности иако је био подједнако генејалан као старија сестра, што потврђује углед који се са његовим именом повезује у научним круговима Русије. Милош је после завршене православне Гимназије у Новом Саду, започео студије медицине у Клужу, а у наведеној области се усавршавао у Француској и Швајцарској. Током боравка у Берну живео је у дому Милеве и Алебрта Ајшана упознајући њихов научни рад. По повратку у Клуж започиње лекарску праксу, али убрзо бива мобилисан у аустро-угарску војску и бива упућен најпре на јужни, а затим северни фрон, где га је руска војска заробила. Будући да је имао лекарско искуство и српско порекло, Милош је пребачен у војну Болницу у Москви, где се спријатељио са чувеним револуционаром белом Куном, што му је омогућило бројне научне експерименте. После рата наставља са лекарском праксом, али и истраживањима на катедри хистологије Московског универзитета. Затим је прешао на катедру хистологије Дњепропетровског медицинског института. Иако се није вратио у Србију, према руским изворима Милош је водио преписку са сестрама и родитељима, макар до 1924.год.
У далекој Русији, доктор Милош Марић из корена је мењао познату медицину и стварао историју. Човек који је пре осам деценија знао да клонира ћелију Са својих 45 година, Милош Марић је 1930. изабран за шефа катедре за хистологију на Универзитету у Саратову. Пре њега, катедром је руководио чувени научник Б. А. Павлов.
Руски генетичари и данас ће вам рећи да је име Милоша Марића у њиховој земљи нека врста научне светиње! Управо он био је један од првих људи који су успешно створили идентичну копију ћелије и још тада, пре више готово осам деценија, поставио темеље области медицине која се данас зове клонирање.
– Упоредо са његовим научним интересовањем у областима митозе и амитозе (индиректне и директне деобе ћелија), др Марић је радио припреме за проучавање нервног система, али је Велики отаџбински рат прекинуо те радове који су публиковани тек после рата и послужили као основа за три докторске дисертације – записао је руски научник Г. А. Каболов у Саратову 1986. године.
Марићев пуни научни процват још једном је прекинуо рат. Након што је Хитлер напао Совјетски Савез 1941. српски научник је позван у Црвену армију и распоређен на московски фронт. И тако је судбина хтела да се брат Милеве Марић Ајнштајн, доктор Милош Марић никада не врати у Србију. Изузетно нарушеног здравља преминуо је 1944. године, не дочекавши крај рата. Почива у Саратову где постоји спомен-соба посвећена нашем генијалном сународнику којег је домовина, ето, заборавила.
Извор: Историјски забавник
