Један од најконтроверзнијих филмова у историји кинематографије је “Росмарина беба“. Филм прати живот наизглед обичног младог брачног пара, који се досељава у злогласну зграду. Kао и већина парова жели да добију бебу.
Филм је режирао редитељ Роман Полански 1968.године. У филму што се тиче окултних елемената му је помогао Антон Шандор Ла Веј, оснивач Сатанине цркве. Ла Веј је од када се појавио “залудео“ Холивуд и за његовог времена, а и после. Имао је утицај на многе музичке и филмске звезде. Чак и на неке наизглед стрејт људе, а да не причамо о контроверзним попут Поланског, коме је секта хипи комуне Чарлса Менсона убила трудну жену Шерон Тејт. Наиме, Менсон је био под утицајем Ла Веја. Имао је снажну харизму и лажно месијански карактер. Но, да се вратимо самом филму.
Kао што рекох наизглед обични пар глумца, који глуми споредне улоге и младе жене, коју овде глуми Миа Фароу, усељава се у необичну зграду, у којој доминирају старији досадни суседи, који воле да се мијешају и превише у животе других. Што би се рекло да забадају нос. Све је то уобичајено, такви су људи готово свугде. Старија сусјетка, која справља необичне биљне напитке и амајлије, увек на услузи, чак младој комшиници налази и изврсног гинеколога, када ова сазнаје за своју трудноћу. Само зачеће детета је пратила ноћна мора, гђе главну јунакињу оплођава неземаљско демонско створење. У тој визији на бизаран начин се појављује и њен муж, као и њихови суседи.
Жена остаје трудна, но умјесто да попут осталих трудница добија на тежини, она све више слаби и копни. На то јој указују и њени пријатељи. Једном, пред своју необичну смрт јој старији пријатељ оставља књигу црне магије, у којој на скривени начин даје до знања да су њихови суседи, тачније супружник старијег пара потомак чувеног италијанског окултисте из деветнеастог века кога је народ каменовао. Након свега, жена избегава друштво ових људи, као и осталих суседа, гинеколога, па и сопственог мужа. Све добија шизофрену и завереничку причу, гле се она представља као лудакиња, претећи јој психијатријским лечењем.
После рођења покушавају јој сместити причу о смрти детета. Али, жена из бунила се будећи у суседној просторији наилази на призор на који је сумњала. Сви су ту. И њен муж, старији брачни пар, остали суседи, гинеколог, али и дијете, за које су рекли да је мртво, у креветићу са црним плахтом. Након свега жени саопштавају истину да је она “изабрана“, да је отац детета сатана, да ће дијете “ослободити“потлачене и итд. Понављајући да је годину дана прошло од њиховог рада. То све упућују на слично или исто време оснивања Ла Вејове секте. Секта је основана 1966.године, а филм је изашао 1968.
Полански, као и Стенли Kјубрик у филму “Широм затворених очију“, открива планове скривених владара из сенке. Можда му је због тога настрадала и породица у бизарном, практично ритуалном убиству.
“Росмарина беба“ је само још један, сада већ давних наговештаја доласка сина безакоња, Антихриста…
