Кревет ми пун твоје косе и
Кратких длака олакшања –
Цртам твоје груди
Очима по плафону
Закивам их глоговим ексерима
Да се не повампире
Нека тамо висе
Као јапанске јабуке
Тражим смисао преваре у
Црној замишљеној тачки
Почетком заборава
Који ми бјежи
Испред пијаних очију
Проклето сам
Залијепљен леђима
За знојаве и згужване чаршаве
Купим мрвице истине
Збрканим мислима
Са тепиха моје газдарице и
Стискам их уплашено
На нејаке груди
Уплашен доласком неистине
Која убија
Проклето сам и
Сажаљен од самог себе
Купим твоје очи
Са неокреченог зида
Подстанарске собе и
Гризем свој језик
Да не ланем још једну
Очајно смишљену псовку
Кревет ми пун твоје косе и
Ја се гушим и
Заплићем у длаке
Које су почетак заборава и
Које као предзадњи егоиста
Љубоморно кријем и
Стискам на уздрхтале груди
Почетком заборава
Проклињем тебе
Имитацију расплакане Мона Лизе
Због које бих заплакао
Али Мефисто шапну-
Прокуни почетком заборава
